О пројекту

Година 2007. била је за све поштоваоце личности и дела Св. Јована Златоустог година великог јубилеја. Те године навршило се тачно шеснаест векова од његовог упокојења у Господу. Као што је познато, Св. Јован се упокојио 407. године, као прогнаник, у селу Комане у далекој Јерменији, где је био прогнан како његов огроман углед у народу и велика духовна сила не би више били на сметњи сили политичкој. Свој скромни допринос том јубилеју дали смо и ми објавивши превод студије, нажалост код нас не тако познатог руског теолога и Новомученика И.В. Попова под насловом Св. Јован Златоусти и његови непријатељи.1) Књига је наишла на добар пријем код читалаца будући да постоји једна, готово мистичка, веза између Златоустог и православних Словена уопште, наравно и нас Срба. Објављено је неколико приказа, а већ следеће 2008. године уследио је предлог и иницијатива неколицине поштовалаца Златоустог да се почне са објављивањем Делa Св. Јована Златоустог на српском језику.

Првобитна замисао била је да, за почетак, само сакупимо постојеће преводе раних Златоустових дела, углавном рађене са руског, летимично их упоредимо са грчким оригиналом и поново објавимо држећи се њиховог распореда у руском издању Делa Св. Јована, које је приредила Петроградска Духовна академија. Узели смо најпре превод текста поуке Теодору палом који је са руског радио сарајевски прота Периша Вранић,2) и почели рад на поређењу превода са грчким оригиналом. Морамо рећи да нам је то био први сусрет са језиком Златоустог – и већ након неколико страница читања грчког текста, као и многи други пре нас, остали смо фасцинирани лепотом језика и стила овог ненадмашног проповедника вере у Васкрслог Христа. Тај доживљај је био тако интезиван да смо убрзо оставили, иначе леп, превод проте Перише и прихватили се изазова да стил и израз Златоустог бар покушамо пренети у српски.

Наша добра намера да објавимо Златоустова Дела на српском вероватно би и остала само намера, или би у најбољем случају само делимично била остварена, да нисмо наишли на подршку Његовог Преосвештенства Епископа Нишког Господина Јована, код нас већ познатог и признатог зналца Златоустовог дела, будући да такав један подухват напросто није могао да буде остварен без чврстог институционалног оквира.

Дакле, као што рекосмо, овај пројекат резултат је преводиочеве фасцинације језиком и стилом Златоустог. Колико смо ту лепоту успели пренети у српски, о томе ће суд дати други.

Рецимо још неколико основних напомена. Најпре у вези са надимком Св. Јована. Код нас је у употреби и верзија Златоуст, и Златоусти. Ми смо се определили за ову последњу, с обзиром на то да је у српском уобичајено да када придев постане део имена, или надимак, увек буде употребљена његова дужа, а не краћа варијанта, премда су и једна и друга допуштене. На пример за Св. Василија можемо рећи и да је био велики теолог и велик теолог, али никада нећемо рећи Св. Василије Велик, него увек. Велики; Александријац Дидим јесте био слеп, али никада нећемо речи Дидим Слеп, него увек Дидим Слепи, итд. итд. Краћа верзија Златоуст више „лежи“ руском.

Када су у питању библијски цитати, по правилу, старозаветне не преузимамо из Даничићевог превода, него их сами изнова преводимо. Златоусти се користи преводом Седамдесеторице (Септуагинта), који се доста разликује од немачког превода Библије којим се користио Даничић. Осим тога, он често цитира тзв. девтероканонске књиге које Даничић није унео у свој превод Старог Завета. Што се новозаветних цитата тиче трудили смо се да их у што већем броју преузмемо из Синодалног превода СПЦ, изузев у оним случајевима када Златоусти очигледно хоће да нагласи неку нијансу у значењу која се у Синодалном преводу не препознаје. Тамо где је то случај стављали смо напомену: упор. и онда место у Новом Завету. Иначе, Стари и Нови Завет Златоусти очигледно зна „напамет“, тако их и цитира, што значи – често по смислу, а не дословно. Ми га у томе нисмо хтели „исправљати“. Најмање проблема било је при, иначе честим, цитатима из Псалама, где смо прузимали превод Владике Атанасија.

Све напомене у фуснотама потичу од преводиоца.

Као изворник користили смо текстове из Мињове збирке посвећене грчким Оцима (у електронској форми могу се наћи на сајту Documenta catholica omnia, у одељку посвећеном Јовану Златоустом). Тамо, пак, где смо могли наћи критичко издање појединог текста, преводили смо са њега. Основни библиографски подаци о сваком тексту дати су непосредно пред сaм текст.

Замишљено је да Дела буду објављена у 25 томова.

Дејан Ј. Лучић

Creampie