О педесетници - друга

О СВЕТОЈ ПЕДЕСЕТНИЦИ

Беседа ДРУГА[1]

Велике нам је, мили моји, данас дао дарове човекољубиви Бог, дарове који сваку људску реч надилазе – због тога сви заједно да се радујемо и појући, химнама да прославимо Господара нашега. Јер данашњи дан нам је празник и светковина. Као што код измене годишњих доба и данa, једно следи за другим, тако и у Цркви, Празник следи за Празником, предајући нас тако један другоме. Ономад смопрославили Крст, Страдање и Васкрсење, а после тога иВазнесење Господа нашега Исуса Христа на небо, а данас смо напокон дошли до самог краја добара, стигли смо у саму метрополу празникa, наишли смо на сaм плод обећања Господњег. Јер ако Ја одем, вели Он, послаћу вам другогаУтешитеља, нећу вас оставити сироте (Јн 14,18; 16,7). Видестели љубав родитељску, видесте ли човекољубље неизрециво?У дане који претходе овом Он се попео на небо, узишао на Трон Царски, добио Престо с десне стране Оца, а данас нам дарује долазак Духа Светога, а кроз Њега нам намирује небројена добра са неба. А шта нам то, кажи ми,од свега што се односи на спасење наше, није уређено кроз Духа? Кроз Њега се ослобађамо ропства, позивамо на слободу,уводимо се у усиновење, и одозго се, да тако кажемо, наново уобличавамо и одлажемо тешко и одурно бреме грехова; кроз Духа Светога видимо хорове Светих, имамо редове учитеља, из тог извора су дарови откривења и исцељења, и све друге ствари које обично красе Цркву Божију су отуда. И Павле вапи, говорећи: Све те ствари уделовљујеједан исти Дух, делећи свакоме понаособ, како Он хоће (уп. 1Кор 12,11). Како Он хоће, каже (Павле), а не „како Му је заповеђено“;(и каже): делећи, а не „(како Му је) подељено“, сaм собом владајући, а не подвргавши се власти. Јер ону власткоју је посведочио о Оцу, исту ту власт Павле приписује и Светоме Духу. И као што код Оца вели: А Бог је тај којиуделовљује све у свима (уп. 1Кор 12,6), тако и код Светога Духа: Све те ствари уделовљује један исти Дух, делећи свакоме понаособ, како Он хоће. Виде ли власт заокружену? Којимаје, наиме, суштина једна, очигледно је да је једна и самобитност, и којима је достојанство равночасно, њима је и дејство и власт једна. Кроз Њега смо пронашли ослобођењеод сагрешења, Њиме смо спрали сваку мрљу, Његовим даровима смо од људи постали ангели, ми који прибегавамо том даривању, не мењајући природу, него, што је много чудесније, остајући у природи човечанској показујемо ангелски начин живота. Јер таква је моћ Духа Светога, и каошто ватра ова чулна, када прими у себе умешену глину, покаже је као јаку керамику, тако огањ Духа (Светога), када захвати благоразумну душу, ако је нађе мекшу и од глине, учиниће је тврђом од гвожђа, и онога који је пре кратког времена био умазан блатом грехова, одједанпут ће показати блиставијим од сунца. Исто то нас учећи, и блажениПавле је завапио, говорећи: Не заваравајте се, ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни похлепници, ни лопови, ни пијанци, ни разбојници – неће наследити Царство Небеско (уп. 1Кор 6, 9-10). Па набројавши све те, да тако кажемо, видове неваљалства,и поучивши да они који су одговорни за таква сагрешења постају туђи Царству, одмах је додао: И ви сте понеки такви били, али се опрасте, али се посветисте, али се оправдасте (1Кор 6,10). Кажи како и којим начином? Јер то је оношто се испитује. У Име Господа Исуса Христа, вели он, и уДуху Бога нашега (исто). Видиш ли, мили мој, силу СветогаДуха? Видиш ли да је Дух Свети сво то неваљалство избрисао,и оне који су претходно били препуштени властитим гресима, одједном узвео до највише части?

2. Ко би то, дакле, достојно ожалио и оплакао оне којисе подухватају хуле на достојанство Духа, које, као махните неке људе, ни величина добробити не задржава да се уздрже од властите незахвалности, него се дрзну све да чине против спасења свога, лишавајући Га, како им дође, царскога достојанства, који се подухватају тога да Га сведу у ред створења? Њих сам хтео питати: због чега, о ви такви, пројављујететолики рат против достојанства Духа (Светога)? Или још боље, против вашега спасења, и ни на ум нећете да узмете оно што је Спаситељ казао ученицима: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт 28,19)? Видиш ли равночасно достојанство? Видишли строго одмерено сагласје? Видиш ли неразделивост Тројице?Да нема негде разлике, да нема замене, умањења? Шта се сте дрзнули да придодате речима Господњим? Илизар не знате да и у људским пословима, ако би се неко некада подухватио, или дошао до толике дрскости, да придода, или одузме, нешто заповестима царевим, који је нама истородан и са нама дели исту природу, такав би био изложен казни крајњој, и ништа га неће моћи избавити од одмазде? Ако је, дакле, код човека толика опасност, који ће опростбити онима који показују толико безумље да се подухватају тога да кваре оно што је казао заједнички нам Спаситељ, и не желе да чују Павла који има у себи Христа који га учи, (Павла) који јасним гласом вапи и говори: Око не виде, нити ухо чу, и на срце човеку не дође оно што је Бог припремио онима који Га љубе (1Кор 2,9)? Ако, дакле, ни оконије видело, ни ухо није чуло, нити је срце било у стању да прихвати познање онога што је припремио онима који Га љубе, откуда ми, о блажени Павле, можемо да имамо то познање? Сачекај мало и чуј га како и о томе говори, јер(одмах) је додао, говорећи: А нама Бог откри Духом својим (1Кор 2,10). Па ни на томе није стао, него да би нам показаовеличину силе (Духа), и да је исте суштине са Оцем и Сином,вели: јер Дух све испитује, и дубине Божије (исто). А затимје, хотећида нам, на примерима човечанским, утиснетачнију поуку, придодао: Ко од људи зна шта је у човеку, осим дух човеков који је у њему? Тако и шта је у Богу нико незна осим Дух Божији (1Кор 2,11). Виде ли заокружену поуку?Као што, вели, то шта је у разуму човековом не зна нико други, него он сaм зна шта је у њему, тако исти ни шта је у Богу нико не зна осим Дух Божији – што најбоље и више него довољно доказује вредност Духа. Навео је и пример,и само што не говори: да неће неко од људи некада не знати шта је у разуму његовом. Дакле, као што то није могуће,тако и Дух Свети са тачношћу зна ствари Божије. Него, незнам како блажени овај човек говорећи то не погоди оне који сопственим предубеђењем пројављују толики рат против достојанства Духа, и колико је до њих, лишавају Га царскога достојанства, и низводе Га до простоте створењa. Алиако су они расположени за расправу устајући против казаногау Божанским Списима, ми ћемо, примивши Божанске догмате као пророштва одозго сишла, Њему одати одговарајуће славословље, са исправношћу вере показујући и строгост истине.

Наставак потражите у штампаном издању.

 


[1]Наслов друге беседе на грчком гласи: Ες τν γαν πεντηκοστν. μιλία β΄, дакле: На Свету Педесетницу, Беседа 2, без икаквог поднаслова. Латински назив гласи: De sancta pentecoste. Homilia 2. Грчки тест у PG 49, 514-520, дакле у 49 тому серије посвећене грчким Оцима (Patrologia graeca), колоне 514 до 520. Није нам познато да постоји критичко издање.