О педесетници - прва

О СВЕТОЈ ПЕДЕСЕТНИЦИ

И због чега сада нема знакова, и да се оно што радимо и говоримо, бележи.

Беседа прва[1]

Поново Празник, поново светковање, и поново се Црква украсила мноштвом деце, Црква ова многочедна и чедољубива. Али каква јој је корист од чедољубља када лица деце своје за којима жуди гледа једино празницима, не и непрестано? (Што је) као кад некоме ко има леп огртач не би било дозвољено да се њиме стално користи? Јер мноштво оних који су дошли је огртач Цркве, као што и Пророк на почетку вели, говорећи о Цркви: Све њих метнућеш на себе као младожењин украс и младин огртач (уп. Ис 49,18). Као што, наиме, жена целомудрена и слободна, када има огртач који се уредно пружа све до глежњева, изгледа пристојнија и боља, тако се и Црква данас показује блиставијом огрнута мноштвом тела ваших и имајући уредне хаљине. Јер данас се не може видети ни један део ње обнажен, као претходних дана, а кривци за ту огољеност су једино данас дошли, они који мајку не заклањају увек. А да није мала опасност видети мајку нагу, на то ће нас подсетити древна приповест, присетићемо се онога ко је видео голога оца и који је за тај поглед добио казну. Премда није он учинио оца голим, него је само видео да је отац го, ни тако није био ослобођен казне, иако је само видео (в. 1Мојс 9,20-25); а они који су данас дошли, а пре тога нису долазили, не гледајумајку нагу, него и чине да она буде нага. Виде ли да онај који је видео голотињу није избегао одмазду, а они који голотињу чине – којег праштања ће они бити достојни? А ово не говорим хотећи да вас погодим, него да избегнемо одмазду, да избегнемо проклетство Хамово, да следимо благоразумије Симово и Јафетово, те да и ми вазда заклањамо ову мајку нашу. Ствар је јудејске памети јављивати се Богу само три пута годишње, њима је казано: Три пута годишње да будеш виђен пред Господом Богом својим (уп. 2Мојс 23,17), Бог, пак, хоће да се ми Њему непрекидно јављамо. Њима је удаљеност (њихових) местa узроковало да буде само толико скупова, јер тада су се скупљали само на једном месту, због тога су времена скупаљања и присуства њиховог била малобројна, јер неопходно је било поклонити се (Богу) у Јерусалиму – другде нигде више. Због тога је било заповеђено три пута годишње јавити се пред Богом, дужина пута им је била оправдање, а нас ништа неће оправдати. И још, они су били расејани свуда по земљи. А у Јерусалиму, вели (апостол), становаху Јудеји, мужеви побожни из свакога народа под небом (уп. ДАп 2,5), а ми сви настањујемо један град, седимо међу истим зидинама, често нас од цркве не дели ни једна улица, а као они који су се удаљили на далека острва, тако се ретко састајемо на светим овим сабрањима. И онима[2]је заповеђено само три пута празновати, а вама је заповеђено да то увек чините – нама је, наиме, празник увек. А како бисте научили да је празник увек, говорићу о претпоставкама празника, и увидећете да је празник свакога дана.

Први празник код нас је Богојављење[3].Која је, дакле, претпоставка тог Празника? То што је Бог виђен на земљи, и што је саобраћао са људима (Варух 3,38), то што је Бог, Једи1нородни Син Божији, био са нама – али Он је то увек. Јер ево, вели, Ја сам са вама у све дане, до свршетка века (Мт 28,20), због тога се Богојављање може савршавати свакога дана. Шта хоће празник Пасхе? Шта је његова претпоставка? Тада објављујемо Смрт Господњу – то је Пасха – али ни то не чинимо у одређено време. Хотећи, наиме, да нас ослободи нужности времена и да покаже да је Пасху могуће увек савршавати, Павле вели: Јер кад год хлеб овај једете, и чашу ову пијете, смрт Гоподњу објављујете (1Кор 11,28). Будући, дакле, да Смрт Господњу можемо увек објављивати, увек можемо и Пасху савршавати. Хоћете ли да научите да се и овај данашњи Празник може свакога дана савршавати, или још боље, да он и јесте свакога дана? Да видимо која је претпоставка садашњег Празника, и због чега га вршимо? Зато што је Дух дошао к нама, јер као што је Јединородни Син Божији дошао људима верујућим, тако је и Дух Божији. Откуда је то очигледно? Онај који ме љуби, вели Христос, држаће моје заповести, а ја ћу умолити Оца мојега, и даће вам другога Утешитеља, да остане са вама вавек – Духа истине (уп. Јн 14,15-17). Као што је, наиме, Христос казао о себи: Ево, Ја сам са вама у све дане, до свршетка века – те Богојављење можемо увек савршавати, тако је и о Духу казао да је вавек са вама – те и Педестницу можемо вазда савршавати.

2. Како бисте научили да нам је увек могуће празновати, и да не постоји одређено време, и да нас нужност времена не притиска, чујте шта Павле вели: Зато да празнујемо (1Кор 5,8). Премда, наиме, није било празника тада када је ово написао, није било Пасхе, није било Богојављења, није било Педесетнице, показавши, међутим, да не чини време празник, него чиста савест – јер празник није ништа друго него радовање, а духовно и умно радовање не чини ништа друго него савест о добрим делима – а онај који има добру савест и иста таква дела, тај може да празнује увек. Исто то, дакле показавши, Павле је говорио: Зато да празнујемо, не у квасцу старом, нити у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хлебовима искрености и истине (1Кор 5,8). Видиш ли да те није везао нужношћу времена, него те је позвао да имаш чисту савест? Хтео бих читаву беседу да утрошим на то, јер они који после дугог времена ухвате неке људе у руке своје, неће их лако пустити, а пошто смо и ми вас који једном годишње долазите овде ухватили својим мрежама, данас вас нећу пустити; а да се не бисте удаљили без поуке о данашњем Празнику, са наговора, беседу ваља навести на претпоставку овога Празника.

Многа су добра, дакле, и често силазила са неба на земљу заједничкој нам човечанској природи, а она која (су сишла) на данашњи дан – никада пре тога нису сишла. Научите, дакле, која су то она пре, а која су данас, како бисте видели разлику. Бог одожди манну на земљу и даде им хлеб небески, човек је јео хлеб ангелски (уп. Пс 77,24-25), ствар уистину велика и достојна човекољубља Божијег. После тога спусти се огањ (са неба), и исправи народ Јудејски који је блудео, и (пламен) уграби жртву са жртвеника (в. 1Цар 18,38); киша се опет спусти док је глад све морила, те начини обиље много. Велика су то и чудесна добра, али ова садашња су много већа; јер данас се није спустила манна, или огањ, или киша, него пљусак духовних дарова, одозго се спутила мећава, не да подстакне земљу на плодност, него да убеди природу човечанску да плодом врлине узврати Земљоделцу[4] људи. И они који су отуда примили капљице одмах су заборављали на сопствену природу, и одједном се читава земља напуни анђелима, не анђелима небеским, него онима који у људском телу показују врлину бестелесних сила. Јер нису они сишли доле, него су се, што је још чудесније било, ови одоздо попели ка врлини њиховој, јер нису одбацивши тело дошли с огољеним душама, него су остајући у (људској) природи, постали анђели слободним избором воље.

Наставак у штампаном издању.

 


[1]Наслов прве беседе на грчком гласи: Ες τν γαν πεντηκοστν, дакле: На свету Педесетницу, док је у поднаслову додато: καδιτί σημεαν νογίνεται, κατι τὰ  πραττόμενα καλεγόμενα παρ’  μν ναγράφεται. Латински назив гласи: De sancta pentecoste, док поменути поднаслов на латинском гласи: et cur jam non fiant miracula, quodque ea, quae geruntur ac dicuntur a nobis perscribantur. Homilia 1. Грчки тест у PG 49,502-514, дакле у 49 тому серије посвећене грчким Оцима (Patrologiagraeca), колоне 503 до 514.

[2]Јудејима.

[3]Као први у низу великих празника Златоусти помиње Богојављење. Обичај празновања Рождества Христовог, тј. Божића, у Антиохију је у то време тек био дошао, вероватно га због тога Златоусти овде прескаче. Види овде Беседу о Рождеству.

[4]Тј. Творцу.