О крсту и разбојнику - друга

О КРСТУ И РАЗБОЈНИКУ

О Крсту, изговорено на Свети и Велики Петак,

и о исповедању разбојника, и да нам ваља молити се за непријатеље.

Беседа ДРУГА

Празнујемо данас, мили моји, и светковину приређујемо, јер је Господ наш клиновима прикован на Крст. И не чуди се ако празнујемо тужан догађај, такве су, наиме, све духовне ствари – супротност обичају људском. А да би ти то тачно познао, Крст је најпре био име осуде и казне, а сада је постао ствар часна и пожељна; Крст је најпре био претпоставка срама и кажњавања, а сада је постао упориште славе и части. А да је Крст слава, чуј од Христа који говори: Оче, прослави ме славом коју код Тебе имадох пре но што свет настаде (уп. Јн 17,5), славом називајући – Крст. Крст је глава нашега спасења, Крст је претпоставка небројених добара. Због њега смо ми, најпре обешчашћени и одбачени – сада примљени у ред синова, због њега више не лутамо, него смо сазнали истину, због њега смо ми, који смо се најпре клањали дрвету и каменовима – сада познали Творца свих ствари, због њега се ми, робови греха, уздигосмо до слободе праведности, због њега земља надаље постаде небо. Он нас је ослободио заблуда, он нас је довео до слободе, он је учинио да дође до помирења Бога са људима, он нас је, извукавши нас из дубине зла, узвео на сaм врх врлине, он је уништио превару демона, он је почистио лукавство. Због њега више нема дима и испарења и изливања крвибесловесних животиња, него свуда – духовне службе, химне и молитве, због њега демони беже, због њега се ђаво даје у бег, због њега се човечанска природа отима о ангелски живот, због њега је девственост стекла право грађанства на земљи. Јер од када је Онај који је од Девице дошао, човечанска природа је познала тај пут врлине. Он је обасјао нас који седимо у тами, он је нас који смо заратили (против Бога) измирио (са Њим), он је нас далеке учинио блискима, он нас је отуђене учинио својима, он је …[1]нама странцима припремио небески начин живота, он је постао уништење ратова, он је уредио сигурност мира. Због њега се више не бојимо пламених стрелица ђаволових, јер смо открили Источник живота, због њега више нисмо у удовиштву, јер смо добили Женика, због њега више не страхујемо од вука, јер смо познали Пастира доброг: Ја сам, каже наиме, пастир добри (уп. Јн 10,11). Због њега не дрхтимо више од тиранина – јер Цару смо прибегли. Видиш ли коликих је добара Крст претпоставка? С правом, дакле, празнујемо. И Павле нас саветује светковати, овако говорећи: Да празнујемо, не у квасцу старом, нити у квасцу злоће и неваљалства, него у бескавасним хлебовима искрености и истине (1Кор 5,8). А због чега нам заповедаш да празнујемо, о блажени Павле? Кажи узрок. Јер се Пасха наша жртвова због нас, каже, Христос Бог (уп. 1Кор 5,7). Видиш ли како је Крст – празник? Јеси ли научио да због Крста заповеда празновати? Јер се на крсту жртвова, а где је Жртва, тамо је и укидање грехова, тамо је промена Господара, тамо је празник и радовање. Пасха наша, каже, Христос, жртова се због нас. А где се, кажи, жртвова? На високом Крсту. Нов и необичан жртвеник, пошто је и жртва чудна и различита. Сaм он је, наиме, и Жртва и Свештеник; жртва – по телу, а свештеник – по духу, Он сaм и приноси и приноси се. Чуј поново Павла, где говори: Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се због људи на служење Богу (Јевр 5,1). Отуда је потребно да и овај има шта принети (Јевр 8,3). Гле, од онда приноси. А на другом месту, опет, каже: Тако и Христос једном бипринесен на жртву да понесе грех многих (уп. Јевр 9,28). И гле, овде бипринесен, а тамо Себе приноси. Виде ли како је и Жртва и Свештеник, те да је Крст био жртвеник? Неопходно је, међутим, сазнати због чега се жртва не приноси у Храму – говорим о Храму јудејском – него ван града и ван зидина градских. Био је, наиме, распет ван града, као прогнаник, како би се испунило оно што је Пророк казао: И биприбројан међу злочинце (уп. Ис 53,12). А због чега управо ван града, на висини, а не под кровом? Није ни то тек онако, него да се очисти природа ваздуха. Због тога на висини, и не наткривен кровом, него, уместо кровом, наткривен небом, како би се небо једном за свегда очистило Јагњетом жртвованим на висини. Очисти се, дакле, небо, а очисти се и земља. Покапа, наиме, Крв из бедра на замљу, и очисти сву њену скверну. Због тог узрока се Жртва не приноси под кровом; а због чега не у самом Храму јудејском? Ни то, опет, није тек онако, него да Јудеји не би себи присвојили ту Жртву, да ти не би помислио да се та жртва приноси само за тај народ; због тога ван града, ван зидина градских, да би ти научио да је та жртва свеопшта, да научиш да је то принос за читаву земљу, и да је очишћење заједничко читавој нашој природи. Јер Бог је због тога заповедио Јудејима да оставе сву земљу те да се скупљају на једном месту, да се на једном месту моле, будући да је читава земља тада била нечиста од дима, и задаха, и од крви идолске и других јелинских скверни – због тога им је одредио једно место. Али када је Христос дошао и пострадао изван града, Он је читаву земљу очистио, свако место је учинио згодним за молитву. Хоћеш ли да сазнаш како је читава земља даље постала Храм, и како је свако место одређено као место молитве? Послушај опет блаженога Павла који говори: На сваком месту подижући свете руке без гнева и двоумљења (уп. 1Тим 2,8). Виде ли како је очистио икумену? Виде ли како можемо на сваком месту подићи свете руке? Јер читава земља је даље постала света, или још боље, светија од светиње јудејске. Како то? Пошто се тамо жртвује јагње бесловесно, а овде Јагње словесно. Онолико, дакле, колико је словесно боље од бесловесног, толико је овде веће освећење. Није ли, дакле, Крст – празник?!

2. Хоћеш ли да познаш и друго Његово највеће дело, које надилази сво човеково размишљање? Данас је Он отворио закључани Врт рајски, данас је разбојника увео у њега. Два највећа дела: и Врт рајски је отворио, и разбојника увео, предао му је древну отаџбину, одвео га је у град отачки. Данас ћеш, вели, са мном бити у рају (Лк 23,43). Шта то говориш? Распет и клиновима прикован на Крст, а обећаваш Врт рајски? Како ћеш, дакле, то угодити? И заиста, и Павле говори да је био Распет по слабости (уп. 2Кор 13,4) али чуј и оно што придодаје: Али живи, вели, по сили Божијој. И, опет, на другом месту: Јер се сила моја у немоћи показује савршена (2Кор 12,9). Због тога, каже, на Крсту сада обећавам, како би и тиме познао моју моћ. Пошто је то ствар жалосна, да ти не би постао тужан гледајући на природу Крста, него да би, погледавши на моћ Распетога, био весео и радостан, због тога ти тамо показује снагу своју. Јер Он није мртвога подигавши, није заповедивши мору, није запретивши демонима успео да привуче к себи неваљали разум онога разбојника, него распет, прикован, вређан, пљуван, ружен, изруган, од свих исмејан. Гледај како моћ Његова блиста са сваке стране. Он је уздрмао творевину, стене померио, и душу разбојника, неосетљивију од стене, учинио мекшом од воска. Данас ћеш са мном бити у рају. Шта то говориш? Рај чувају Херувими, чува и мач огњени, а ти обећаваш улазак тамо разбојнику? Да, каже. Јер Ја сам господар Херувимa, и власт имам над огњем, и гееном, и животом и смрћу. Зато и говори: Данас ћеш бити са мному рају. Кад силе оне виде Господара, одмах се повлаче и уступају. И премда ниједан цар никада не би, посадивши покрај себе човека разбојника, или другог неког од тих људи, тако ујахао у град, човекољубиви Господар је то учинио. Ушавши, наиме, у свету ону отаџбину, са собом уводи тамо разбојника, не обешчашћујући Врт рајски стопама разбојника – не било! – него чинећи му тиме већу част. Јер је част Врта рајског да има таквог Господара, тако моћног и човекољубивог да је у стању и разбојника учинити достојним раскоши оне у Рају. Наиме, и када је царинике и блуднице позивао у Царство, није то чинио постиђујући Царство, него чинећи му још и већу част, и показавши да је Господар Царства Небеског такав да и блуднице и царинике чини тако угледним да се покажу достојни тамошње части и дарова. Као што се лекару дивимо онда када видимо да, ослободивши слабости људе који имају неизлечиве болести, њих доведе до пуног здравља, тако се и ти, мили, зачуди и задиви Христу што је, узимајући људе који имају неизлечиве болести душе, успео и да уклони зло, и да покаже достојнима оне који су били гоњени крајњим неваљалством.

Наставак у штампаном издању.

 


[1] Лакуна у тексту.