На Богојављење

НА БОГОЈАВЉЕЊЕ

Беседа онима који одсуствују са Божанских Сабрања, и о светом и

спаситељном Крштењу Спаса нашега Исуса Христа, и о онима који се

недостојно причешћују, и да они који пре краја напуштају Божанску

Литургију и излазе пре завршних молитава опонашају Јуду[1].

Сви сте данас у добром расположењу, а ја сaм – у жалости. Јер када погледам на ово море духовно, и сагледам то неограничено богатство Цркве, а онда помислим да када прође празник, и ово мноштво опет крене да се удаљава (од Цркве) – плачем и душа ме боли што Црква, толика чеда родивши, није у стању да ужива у њима на сваком сабрању, него само на празник. Колика би то била радост духовна, колика благодат, колика слава Божија, колика корист душевна, кад бисмо на сваком сабрању гледали ограду црквену овако испуњену. И сад, морнари и крманоши све чине како би препловили море и пристигли у луку; ми се, пак, надмећемо да стално дрхтимо на мору, да непрестано пловимо у таласима животних послова, да се врзмамо по трговима и судницама – а овде се састајемо једном, или једва два пута током читаве године. Или ви не знате да је Бог, као луке на мору, утврдио цркве у градовима, како бисмо, ту избегавши од силних валова животних немира, уживали највећи спокој. Јер овде се не треба бојати ни удара таласa, нити напада разбојника, нити навале злочинаца, ни силине ветрова, ни заседа дивљих звери; Црква је, наиме, лука ослобођена свега тога, лука духовна за душе. А сведоци тога што говорим сте ви. Јер ако би неко од вас садаразмотао своју свест, наћи ће овде тиховање много; јер овде не досађује зловоља, не распаљује се пожуда, не нагриза оговарање, нити безумље надима, нити страст сујете пустоши, него су све те дивље звери, као неком божанском чаролијом, доведене у ред, слушањем Божанских Списa, који кроз слух уђу у душе свакога и уклоне те неразумне страсти. Како, дакле, не жалити оне који, намеравајући да учествују у толиком мудрољубљу, не посећују непрестано и не походе свима заједничку мајку – о Цркви говорим? Које ми то можеш навести занимање неопходније од овога? Које корисније друштво? Шта је препрека боравку овде? Свакако ћеш ми рећи да ти је сиромаштво сметња да будеш на дивном овом сабрању, тај изговор, међутим, није ваљан. Недеља има седам дана, тих седам дана Бог је поделио са нама; и није дао више себи, а нама мање, нити их је поделио на пола, није узео три и дао три, него је теби доделио шест, а себи је оставио један. И ни њега целог не издржиш да се ослободиш животних послова, него, оно што чине крадљивци новаца из храмова, на исто то се и ти на дан тај дрзнеш, њега који је свет и кога треба посветити слушању духовних беседа, пљачкаш и користиш на животне бриге. И зашто говорим о читавом дану? Оно што је удовица учинила са милостињом (в. Мк 12,42), то учини и ти у време тога дана, као што је она положила два обола, а код Бога задобила благоволеније много, тако и ти – подај Богу два сата, и унећеш у дом свој плод небројених дана. А ако не издржиш, пази да некако, не хотећи мали дао дана лишити се земаљских плодова, не изгубиш плод труда читавих година. Јер Бог уме, када је презрен, да (човека) лиши већ сакупљених новаца, како је, дакле, Јудејима претећи и говори пошто су презрели бригу око Храма: Што сте унели у домове ваше, то ћу одувати, говори Господ (уп. Агеј 1,9).

И чему ћемо, кажи ми, тебе који навраћаш једном или два пута годишње моћи да поучимо од ствари неопходних, о души, о телу, о бесмртности, о Царству Небеском, о кажњавању, о геени, о долготерпенију Божијем, о праштању, опокајању, о крштењу, о отпуштању грехова, о творевини оној горњој, и оној доњој, о природи људи, о анђелима, о злочињењу демонa, о методама ђаволовим, о начину живота, о догматима, о исправности вере, о исквареним јересима? Јер те ствари, и много више од тога, хришћанин треба да зна, и онима од вас који питају о томе ваља навести разлоге. И нећете моћи да знате и најмањи део тога скупљајући се овде једном, и то узгред, и због навике празновања, а не због добробити душе. Дивно би, наиме, било ако би човек, сусрећући се овде на сваком сабрању, могао са строгошћу држати се свега тога. Многи од вас који сте овде, имате слуге и синове, па кад намерите да их дате познаваоцима умења за која сте се одлучили, одједном им свој дом чините неприступачним, и спремивши им постељину и храну и све друго што им је на потребу, остављате их да станују код учитеља, затворивши дом свој за њих, како би непрестаним боравком тамо учинили поуку бољом, не прекидајући учење никаквом бригом. А сада, намеравајући да научимо, не неко случајно умење, него оно од свих веће – како треба угодити Богу и достићи небеса – мислите да се то може узгред извршити. Колико је то безумље! А да би научио да је то ствар која захтева пажњу многу, чуј шта вели (Христос): Научите се од мене јер сам кротак и смирен срцем (Мт 11,29), а Пророк, опет: Ходите чеда, и послушајте ме: страху Господњем поучићу вас (уп. Пс 33,11), и опет: Отпочините и познајте да сам Ја Бог (Пс 45,11). Тако да ономе који намерава узети учећша у таквом мудрољубљу треба пуно слободног времена.

2. Али да не бисмо сво време потрошили на осуду одсутних, задовољивши се реченим на исправљање њихове лакомислености, хајде да философирамо и о данашњем празнику. Јер многи славе празнике и знају имена њихова, а претпоставке њихове, из којих су настали, то не знају. Да се данашњи празник зове Богојављење познато је свима, а шта је то богојављење, и да ли постоји једно или два, то већ не знају, а достојно је срамоте крајње и подсмеха многогане познавати претпоставку празника славећи га сваке године. Најпре је, дакле, неопходно за вашу љубав казати да Богојављење није једно, него два; једно је ово садашње, које се десило, а друго је оно које ће доћи и које ће настати по славном скончању (света). И о једном и о другом сте данас чули од Павла који разговара са Титом и овако му говори о овом садашњем: Јави се благодат Божија, спасоносна свима љидима, која нас учи да се одрекнемо безбожности и светских пожуда, да поживимо разборито, праведно и побожно у садашњем веку (уп. Тит 2,11-12), а о будућој: Очекујући блажену наду и јављање славе великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа (Тит 2,13). А Пророк је о њему овако говорио: Сунце ће се претворити у таму, и месец у крв, пре но што дође дан Господњи, велики онај и јављени (Јоил 2,31).

Зашто се, међутим, богојављење не зове дан у који је Господ рођен, него дан у који је крштен? Ово данас је, дакле, дан у који је Он крштен и у који је освештао природу водa. Управо због тога, у поноћ на празник овај, отишавши на изворе сви оставе воду у кући, и чувају је читаве године, будући да су воде данас освештане; и настаје очигледно чудо, природа водa више није кварљива временом, него током читаве године, и две, а често и током три године вода која је данас захваћена остаје непокварена и свежа, те после толиког времена може да се мери са водама које само што су захваћене са изворa. Због чега се, дакле, овај дан зове Богојављење? Зато што није када је Он био рођен, није тада све постало очигледно, него када се крстио; јер до тога дана Он је мноштву био непознат. А да га мноштво није знало, и да нису знали ко је Он био, чуј од Јована Крститеља који говори: Међу вама стоји Онај кога ви не знате (Јн 1,26). И шта је чудно ако га други нису знали, када га ни сaм Крститељ није знао до дана онога? Јер ни ја Га, вели он, не знадох, него Онај који ме је послао да крштавам водом, Он ми каза: На кога видиш да Дух силази, и да остаје на њему, то је Oнај који крштава Духом Светим (Јн 1,33). Да постоје два Богојављења јасно је из овога; а неопходно је казатизбог чега Христос долази на крштење, и на какво крштење, и ово је, наиме, неопходно знати као и оно прво. И томе најпре треба поучити вашу љубав, јер по томе ћемо и оно знати. Постојало је јудејско крштење, оно које ослобађа од телесних нечистоћа, али не сагрешења против савести. Јер није ако би неко извршио прељубу, нити ако би се дрзнуо на крађу, нити ако би што друго такво незаконо учинио, оно га, дакле, није ослобађало осудa, него ако би се ко дотакао костију умрлих, ако би окусио законом забрањену храну, ако би дошао из кужнога места, ако је био са лепрознима – купао се и до вечери био нечист, а после је био очишћен. Омиће се тело његово чистом водом, вели, и нека је нечист до вечери, и очистиће се (уп. 3Мојс 15,10). Јер те ствари нису истински биле сагрешења, нити скверна, него их је Бог, њих несавршене чинећи тим стварима богобојажљивијим, од самог почетка спремио да буду тачнији у вршењу важнијих ствари.

Наставак у штампаном издању

 


[1]Наслов беседе на грчком гласи: Πρς τος πολιμπανομένους τν θείων συνάξεων, κα ες τγιον κα σωτήριον βάπτισμα το Σωτρος μν ησο Χριστο, дакле: Беседа онима који одсуствују са Божанских сабрања, и о светом и спаситељном Крштењу Спаса нашега Исуса Христа, док је у поднаслову додато:καὶ περὶ τῶν ἀναξίως κοινωνούντων, καὶ ὅτι οἱ ἀτέλεστον καταλιμπάνοντες τὴν θείαν λειτουργίαν, καὶ πρὸ τῆς τελευταίας εὐχῆς ἐξερχόμενοι, τὸν Ἰούδαν μιμοῦνται, дакле:и о онима који се недостојно причешћују, и да они који пре краја напуштајуБожанску Литургију и излазе пре завршних молитава опонашају Јуду.Скраћенилатинскиназивгласи: De baptismo Christi, апун: Adversus eos qui a divinis absunt officiis, et de sancto ac salutari baptismate Salvatoris nostri Jesu Christi, deque iis qui indigne communicant, et quod qui liturgiam imperfectam derelinquunt, atque ante postremam orationem egrediuntur, Judam imitentur, oratio. Грчки тест у PG 49,363-372, дакле у 49 тому серије посвећене грчким Оцима (Patrologiagraeca), колоне 363 до 322. Није нам познато да постоји критичко издање.