Вероники, Просдоки и Домнини

ПОХВАЛНА БЕСЕДА

Светим Мученицама

Девицама ВЕРОНИКИ и ПРОСДОКИ,

и ДОМНИНИ, мајци њиховој[1]

Још ни двадесет дана нема како савршисмо спомен Крста, а гле савршавамо спомен Мученикâ. Виде ли како је брз плод смрти Христове? Због те Овчице претрпеше заклање ове девојчице, због тога Јагњета ове жртве, због оне Жртве ови приноси, нема још ни двадесет дана а Крсно дрво излиста добрим изданцима Мученика јер то су добра дела оне смрти[2].Гледај, дакле, сада доказ онога што је тада казано, а што се данас догодило на самим делима. Тада сам говорио: Скрши врата бакарна, и полугу гвоздену поломи (Пс 106,16), а данас се то показује на делима. Јер да није скршио врата бакарна, жене се не би усудиле да тако лако уђу на њих док су закључана, да није поломио полугу гвоздену, девојке не би имале снаге да је уклоне, да тамницу (смрти) није учинио бескорисном, Мученици не би ушлу у њу без икакве бојазни. Благословен Бог – жена се не боји смрти, она која је смрт и увела у наш живот, то старо оружје ђаволово, оно је срушило снагу ђаволову, тај сасуд крхки и лако ломљиви, он је постао оружје непобедиво – жене се не бојесмрти, ко се не би запрепастио? Нека се постиде пагани, нека се покрију по ушима Јудеји који не верују у Васкрсење Христово. Јер што тражиш, кажи ми, већи знак онога Васкрсња, кад видиш да је настала таква промена ствари? Да се жене не боје смрти, те ствари која је пре тога и светим мужевима била страшна и грозна. Упознај, дакле, претходни страх од ње, како би се кад увидиш садашње презрење према њој, задивио Богу, узрочнику те промене; упознај њену претходну снагу, како би упознавши њену садашњу слабост, заблагодарио Христу који ју је коначно сасекао. Ништа не беше, мили мој, раније снажније од ње, и ништа слабије од нас, но сада ништа није немоћније од ње, и ништа снажније од нас. Виде ли како настаде најбоља промена? Како Бог силно учини немоћним, а слабо припреми да буде снажно, и једним и другим показавши нам силу своју? Но да ово што говорим не би било пуко тврђење, наводим и доказ. Ако је по вољи, најпре да покажемо то како су се смрти претходно плашили не само грешници, него и свети људи, слободу многу пред Богом имајући, они који су цветали добрим делима и до сваке врлине дошли. А то показујем не да бисмо презрели свете, него да бисмо се задивили сили Божијој. По чему је, дакле, очигледно да је раније лице смрти било страшно, и да су сви пред њим били у страху и трепету? По првоме праоцу. Јер праотац Авраам, праведник, пријатељ Божији, када је оставио отаџбину, дом, сроднике, пријатеље и презрео све због заповести Божије, тако се уплашио и био у страху од смрти да је, намеравајући да уђе у Египат, жени својој казао ове речи: Знам да си жена леполика, и биће, дакле, ако те виде Египћани, да ће тебе узети, а мене убити. И шта (даље каже)? Кажи: Сестра сам му, е да ми добро буде због тебе, и живеће душа моја тебе ради (1Мојс 12,11-13). Па шта је то, о свети праоче? Не гледаш на увреду жене, неправду нанету ложници, и поткопан брак? Толико се, реци ми, плашиш смрти? И не само да не гледаш, него још са женеом смишљаш превару, и глумиш са њом драму увреде, и како цару Египатском, када се поду-хвати прељубе, не би то било очигледно, све чиниш, и лишавајући жену имена жене, немећеш јој маску сестре? Но, у страху сам да се, настојећи да ослабимо силу смрти, не покажемо као тужиоци овога праведника, зато ћу покушати да учиним и једно и друго: и да покажем немоћ смрти, и да њега уграбим испод такве оптужбе. Најпре је неопходно њега показати у страху од смрти, и тек тада га ослободити прекор Да видимо, дакле, колику је ствар поднео, како несносну и страшну, јер видети жену осрамоћену и гледати је у прељуби, то је несносније од небројених смрти. И што говорим „у прељуби“? Ако би само и некакво голо подозрење о њој имао у души, сав живот би му постао несносан. Јер страст љубоморе постаје за њега огањ и пламен несавладиви; објављујући тиранију његову и непорецивост неко је говорио: Јер је муж њен пун гнева љубоморе, и никаква откупнина неће изменити то непријатељство, нити ће га поштедети у дан суда, нити ће ослабити од мноштва дарова (Приче 6,34-35). И опет на другом месту: Тврда је као ад љубомора (Песма 8,6), јер, каже, као што ад није могуће парама убедити, тако (није могуће) ни смирити и утешити љубоморнога. Многи би, наиме, често и живот свој дали како би открили прељубника, и крв би слатко окусили онога који им је жену увредио, и пристали би све да учине и претрпе због тога, а ипак, исту ту неподносиву страст, тако тиранску и непорециву, праведник је подносио у изобиљу, и није гледао на увреду жени због страха од смрти и кончине.

Наставак беседе у штампаном издању

 


[1]Беседа је, како се може закључити из њенога почетка, казана мање од двадесет дана после неке од Беседа о Крсту, на дан помена Светих Мучeница, највероватније негде средином априла. Муж Домнине, који се овде само узгред помиње, био је паганин. Мученице су страдале 305 или 306. године. Црква их помиње 4/17. октобра.

Наслов беседе на грчком гласи: Ες τς γας μρτυρας Βερνίκην κα Προσδόκην παρθένους, κα Δομνίναν τν μητέρα ατν, μιλία γκωμιαστική. Њен латински назив је: De sanctis martyribus Bernice et Prosdoce virginibus, et Domnina matre earum, homilia panegyrica, или скраћено: De sanctis Bernice et Prosdoce. Грчки текст у PG 50, 629-640.

[2]Мисли се на Христову смрт.