О живљењу по Богу

БЕСЕДА ТРЕЋА

О живљењу по Богу, и на изреку: Уска су врата, итд. и тумачење молитве Оче наш[1].

Читање свега богонадахнутога Писма онима који пазе бива (на) познање благочестија, а часни опис Еванђељa представља обиље виших догмата, јер речи које се у њима износе (пред нас) објаве су Цара вишњега. Зато неко и прети страшним кажњавањем онима који строго не чувају то што је у њима казано. Јер ако онај који је преступио законе кнезова земаљских подлеже казни неизбежној, колико више ће бити предат мучењима онај који укида заповести Господара небескога? Пошто је, дакле, опасност од непажње велика, пазимо слушањем у строгости многој на управо прочитане нам из Еванђеља изреке. А које су то? Тесна су, вели, врата и узак пут што води у живот, и мало их је који га налазе (Мт 7,14). А опет: Широка су врата и простран пут што воде у пропаст и много их има који њиме иду (Мт 7,13). Ја, непрестано слушајући те речи и гледајући људе како се труде око ствари залудних, веома се дивим истини казанога. Јер сви ходају по широком путу, сви су зинули у ствари овога света, а ствари будуће никада не узимају на ум, него непрекидно тискају ка телесним уживањима; ствари које се тичу душе остављају да копне у глади (духовној), и свакога дана ране небројене добијајући никад немају осаћај зала у којима се налазе; због болести телесних походе лекаре, и њих исте дома к себи доводе и награде им нуде што (могу) веће, показују истрајност многу и прихватају мучну терапију како би од њега[2] откупили здравље, а о злоби душе сасвим не брину и не труде се повратити њено добро здравље, премда јасно знају да је тело смртно и трошно и налик пролећном цвећу, јер слично њему вене, суши се и предаје трулењу, и знају да је душа бесмртношћу почаствована и по божанској слици настала, и да су (њој) поверене узде живога бића. Јер оно што је кочијаш колима, кормилар броду и музичар инструменту, то је Творац узаконио да овоме земноме сасуду[3] буде душа. Јер она држи узде и окреће кормило и удара у струне, и када то ваљано ради производи свескладну мелодију врлине, а када било олабави струне, било их затегне више но што треба, штети и умењу и сазвучју.

Дакле, многи људи се не брину о њој и не удостоје је ни краткотрајне бриге, него сво време овога живота троше на старања о телу. Те једни прихватају живот морнарски и боре се са таласима и ветровима носећи свуда около живот и смрт са собом и наде у спас полажући у неколико дасака; други подносе зној труда на земљи, прежући у плуг волове и земљу орући, сад сејући и жањући, сад садећи и берући, и сво време им пролази у таквим напорима; трећи приступају трговини, те због ње организују путовања по копну и мору, и више цене туђе од свога остављајући и отаџбину, и родбину, и пријатеље и супруге са децом и због незнатне добити заволе туђину. И треба ли набрајати сва умења која су људи пронашли због потребa тела, у којима дане и ноћи проводећи прибављају себи негу за тело, а не обраћају пажњу на душу, гладну и жедну, запрљану и (остављену) у ритама, узнемиравану небројеним злима? И после зноја многога и напора они смртно тело не чине ништа бољим, а (душу) бесмртну заједно са смртним (телом) излажу бесмртним одмаздама.

2. Зато, силно оплакујући незнање које се беше излило на душе људи и густуну магле која их притиска, хтедох пронаћи неко високо узвишење са кога би ми се показали сви родови људски; хтедох и глас добити који допире до свих крајева, довољан за све (људе) на земљи, те устати и завапити и крикнути давидовски онај глас: Синови човечији, докле ћете бити тешкосрдни? Зашто љубите сујету и тражите лаж (Пс 4,3), поштујући више ствари пропадљиве од оних небеских? Докле очи затварате, уши затискујете и глас Божији не слушате, глас што свакога дана вапи: Иштите, и даће вам се, тражите, и наћи ћете, куцајте, и отвориће вам се, јер сваки који иште добија, и који тражи наћи ће, а ономе који куца отвориће се (Мт 7,7-8)? Но будући да неки несавршенији (хришћани), више нагињући пословима животним и сладећи се посмислима телесним, не чине молитве како доликује, е због тога нам је заједнички Господар предао поуку о молитви, казавши: Када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени (Мт 6,7), празнословљем називајући празно брбљање, оно које многе речи користи, а лишено је сваке користи.

Господ, дакле, забрањујући празнословље, загонетно наговештава да они који се моле не треба да траже ствари пролазне и пропадљиве: не лепоту тела која временом вене, у болести се троши, а смрћу нестаје, јер таква је телесна лепота. Цвет краткотрајни, на кратко се јавља у пролеће младости, а након кратког (времена) распада током времена старости. А ако би неко хтео да истражи и основу њену, онда ће је још пре моћи попљувати. Она, наиме, није ништа друго до слуз и крв, ток и сок од сажвакане хране. Јер од тога се напајају и очи, и образи, и нос, и обрве, и уста и читаво тело; ако би једном изостало напајање свега тога, свакако би изостала и благоликост лица. И не богатство у новцу које слично водама речним дотиче и протиче, те сад лети ка овоме, сад ка ономе, бежи од оних који га задржавају и не остаје код оних који га љубе; доноси подметања небројена, мољце, разбојнике, поткатзиваче, пожаре, бро-доломе, нападе непријатеља, устанке народa, злочинства слугу, одузимања (дужничких) записа, увећања и умањења и све друге страхоте које се код оних који воле паре јаваљају услед љубави (њихове) према богатству. И не власт положајa, јер и њу прате муке: болест од брига, непрестане несанице, сплетке завидљиваца, подметања оних што мрзе, брбљање говорника који похвалним речима прикривају истину, а судијама прибавља опасност многу. Јер има, има неких брбљиваца и празнослова који траже те и такве ствари од Бога, а о истинским добрима не кажу ни једну једину реч. Не уче болесници лекара употреби лекова, него их само од њега прихватају, макар начин лечења био мучан; не заповедају морнари кормилару да тако и тако држи кормило и управља лађом, него засевши на палуби прихватају његово знање, не само кад су ношени повољним ветром, него и подносећи опасност крајњу, а једино пред Богом који тачно зна дати оно што нам је корисно, они који су лоших срдаца, не желе устукнути, него ишту ствари погубне као корисне, чинећи слично болеснику који лекара преклиње да му дa, не оно што ће га решити болести, него оно што храни ону твар која је мајка болести.

Наставак у штампаном издању

 


[1] Наслов беседе на грчком гласи: Περ το κατ Θεν πολιτεεσθαι, κα ες τ. Στεν πλη, κα τ ξς ·κα ρμηνεα τς προσευχς το, Πτερ μν, дакле: О живљењу по Богу, и на изреку: Уска су врата итд. и тумачење молитве Оче наш. Њен латински назив је: De instituenda secundum Deum vita, et in illud, angusta est porta (Matth. 7,14), etc.: item explicatio orationis, Pater noster, или скраћено: De angusta porta et in orationem dominicam. Грчки тест у PG 51,41-48. Није нам познато да постоји критичко издање.

[2] Од лекара.

[3] Телу.

Creampie