Димитрију Монаху

У преводу

Писма разним лицима


 

 

Писмо педесет девето

Теодоту ђакону

Брзо си нас заборавио, раздвајању (од тебе) које нам је веома болно било, придодавши и нерасположење због дугога твога ћутања. Ниси могао прибећи ни временској стисци, јер (прошло је) довољно мноштво дана да пружи лакоћу многу путнику да се врати. Нећемо ти допустити ни да се заклониш иза (нападa) Исавријацa, будући да те веома волимо. Јер су многи и после твога одласка пристигли овде. Шта је, дакле, узрок твога ћутања? Леност и лакомисленост! Па ипак, ослобађамо те осудa за претходну лакомисленост, ако ћеш у (времену) што ће доћи учесталошћу писама исправити оно што је пропуштено. Знаш, наиме, како ћеш нас обрадовати без престанка нам пишући о здрављу своме.

 

руски

Скоро ты забыл нас, к горькой печали вследствие разлуки с тобой прибавив нам еще новую скорбь – своим долгим молчанием. На недостаток времени ты не можешь сослаться: прошло уже так много дней, что весьма легко можно было обернуться назад. А извиняться опасением исаврийских набегов мы тебе не позволим, потому что слишком для этого тебя любим. После твоего отъезда многие оттуда прибыли сюда. Что же за причина твоего молчания? Мешкотность и равнодушие. Впрочем, мы избавим тебя от упреков за прежнюю небрежность, если ты постараешься на будущее время учащением писем вознаградить потерянное. Ты знаешь, как нам будет приятно, если ты постоянно будешь уведомлять нас о своем здоровье.

КОМЕНТАР:

Грчки текст Писама разним лицима налази се у PG 52,623-742.

Латински: Epistulae 18-242.

Није нам познато да постоји критичко издање.

Из Кукуза 405.

 

 

грчки

ΝΘʹ. Θεοδότῳ διακόνῳ.

Ταχέως ἡμῶν ἐπελάθου, τῷ χωρισμῷ σου σφόδρα λυπηρῷ ἡμῖν γεγενημένῳ καὶ τὴν ἀπὸ τῆς σιγῆς τῆς μακρᾶς προσθεὶς ἀθυμίαν. Καὶ οὐδὲ εἰςχρόνου στενοχωρίαν ἔχεις καταφυγεῖν· ἱκανὸν γὰρ τῶν ἡμερῶν τὸ πλῆθος πολλὴν ὁδοιπόρῳ παρασχεῖν εὐκολίαν πρὸς ἐπάνοδον. Ἀλλ' οὐδὲ τὰ Ἰσαυρικὰ προβαλλομένου ἀνασχοίμεθα ἂν, ἐπειδὴ σφόδρα σε φιλοῦμεν. Καὶ γὰρ πολλοὶ οἱ ἐκεῖθεν μετὰ τὴν σὴν ἀποδημίαν ἐνταῦθα παραγενόμενοι. Τί οὖν ἐστι τῆς σιγῆς τὸ αἴτιον; Ὄκνος καὶ ῥᾳθυμία. Ἀλλ' ὅμως ἀφίεμέν σε τῶν ἐπὶ τῇ προτέρᾳ ὀλιγωρίᾳ ἐγκλημάτων, ἂν βουληθῇς εἰς τὸ ἐπιὸν τῇ πυκνότητι τῶν γραμμάτων διορθῶσαι τὸ 52.642 παροφθέν. Οἶσθα γὰρ ὅπως ἡμῖν χαριῇ, συνεχῶς ἡμῖν ἐπιστέλλων τὰ περὶ τῆς ὑγείας τῆς σῆς.