У преводу

Црквени историчари о Златоустом

Socratis Sholastici, Ecclestiastica historia

 

Теофил

 […]

Теофилу у сусрет није изашао нико из Цркве (Константинопољске), нити му указао уобичајену почаст, био је наиме препознат као отворени непријатељ (Јованов); али бродови Александријаца — деси се да тада буду ту бродови са пшеницом — прихватише га са почастима. Он, пак, одбио је да да уђе у молитвени дом, него одседа у једном од царских домова, назив коме је Плакидиане[1]. Тада се отуда (почеше) подизати многе оптужбе против Јована, још не беше подсећања на Оригенове књиге, него су се окретали другим, неумесним оптужбама. А када су се тако унапред припремили, сабравши се у предграђу Халкидона коме је назив Храст[2], ти епископи одмах позивају Јована да се оправда за оно за шта су га оптуживали.

Заповедали су да заједно са њим дођу и Сарапион презвитер, Тигрин евнух, и Павле чтец, јер и они беху оптужени заједно са њим. Но будући да је Јован оне који су га позивали описивао као непријатеље (своје), позивао се на (потребу сазивања) васељенског сабора, а они не марећи (за то) читири пута су га позвали. Пошто он није хтео да им изађе у сусрет, него им је говорио исто, они га осудише и низложише га, не окрививши га ни за шта друго, него једино (за то) да када је позван, није послушао.

То је било обнародовано увече и распиривало је највећу буну код мноштва. Пробдевши ноћ, они нису дозволили извући га из Цркве, него випијаху да оптужбе против њега ваља судити на бројнијем сабору. Од цара, пак, дође наредба брзо га извући (одатле) и одвести у изгнанство. Дознавши то, Јован трећега дана после свргнућа предаде се око поднева, кришом од мноштва, јер се чувао да не настане какав неред због њега; те би одведен.

[1] Теофил је тиме хтео да покаже како ужива царску подршку.

[2] Било је то јуна 403. године, у бившој резиденцији префекта Руфина.