У преводу

На Књигу Постања

Беседа друга

 

 

 На наставак речи: У почетку створи Бог небо и земљу, све до: И би вече, и би јутро, дан један (1Мојс 1, 1-5).

Читање Божанских списа налик је каквој ризници. Јер као што човек, ако би отуда кришом макар и мало злата могао (узети) себи богатство много израђује, управо тако и код Божанског Писма: и у маленој реченици може се многа сила мисли открити и богатство неизрециво. И не само ризницу, него и извор опонашају изреке Божије, извор што обилне токове даје и доток има јак; то смо јуче на самим стварима сви научили. Јер почињући од самих почетака књиге Постања, сву смо беседу оконачали на ономе: У почетку створи Бог небо и земљу, а ни тако нисмо успели све схватити. Велико је, наиме, богатство те ризнице и много је обиље токова тога духовнога источника. И не чуди се ако ми то осећамо, и они пре нас према моћи својој црпели су отуда токове, и они после нас ће се подухватити да то чине, па ни тако неће моћи све исцрпети, доток се увећава, токови придодају. Таква је, наиме, природа духовних токова, колико човек пожели отуда обилно црпети токове, они толико више бујају, и духовна благодат се придодаје.

Због тога је Христос говорио: Ако је неко жедан, нека дође к мени и пије. Који верује у мене, као што каже Писмо, реке воде живе из утробе његове ће потећи (уп. Јн 7, 37-38), објављујући нам то обиље токова. Будући, дакле, да је таква природа духовних токова, хајде да сваки од нас донесе овде у обиљу судова разума, како бисмо их вратили пошто их напунимо. Јер када благодат Духа види жељу (вашу за слушањем) како кипи, (када види) разум будан, обилну даје од себе благодат. Одвартивши се, дакле, од свих животних (брига) које су попут каквог трња кадре загушити (ум) и сасекавши их у нашем размишљању, сав разум свој да пренесемо на жељу за стварима духовним, како бисмо многу корист овде примивши и убравши нешто велико и племенито, тако одавде изашли. Да би вам беседа, међутим, јаснија била, љубав вашу ћемо мало подсетити на оно што је јуче казано, као бисмо тако, као у једно тело спојили ствари које ће данас бити казане са онима јуче протумаченим. Јуче смо, наиме, као што се сећате, показали како је блажени Мојсије приповедајући нам стварање видљивих ових стихија говорио: У почетку створи Бог небо и земљу, а замља беше без обличја и неуређена, и ми вас поучисмо узроку, због чега и зашто је земљу тако извео, неуобличену и безлику, и мислим да сви то са тачношћу схватате; данас је, дакле, неопходно прећи и оно што је даље казано. Јер када је казао: А земља беше без обличја и неуређена, строго нас поучава откуда то да је била без обличја и неуређена, казујући: И тама над безданом, и Дух Божији ношасе се над водом (1Мојс 1,2). Пази овде на то да блажени Пророк не говори ништа сувишно, да не приповеда све створене ствари по деловима, него показвши нам оне стихије које се скупа држе и подсетивши нас на небо и земљу, остле ствари занемарује. Не указавши, наиме, нигде на стварање водâ, он вели: И тама над безданом, и Дух Божији ношаше се над водом. Јер то је било оно покривено лице земље – о тами говорим и бездану водâ. Овде смо сазнали да је све видљиво било: бездан водâ покривен тамом, и постојала је потреба за мудрим Творцем да сву ту безобличност уклони и све то уведе у некакво благоустројство. И тама, вели, над безданом и Дух Божији ношаше се над водом. Шта хоће (казати) то што је казано? Дух, каже, Божији ношаше се над водом. Мени се чини да то значи да је нека животна енергија присустовала у водама, и да вода не беше напросто стојећа и непокретна, него да се кретала имајући некакву животну силу. Непокретно је, наиме, сасвим некорисно, а оно што се креће је за много шта прикладно.