У преводу

Црквени историчари о Златоустом

Palladius, Dialogus de vita Joannis Chrysostomi 

 

 Аркадије

И док су једни тако радили, а други другачије, прође девет или десет месеци, епископ Јован борави са четрдесетдвојицом епископа, а народ са жељом многом ужива његову поуку, јер ум који није сујетан у тешким околностима некако воли кад се излива благодатна и силна беседа. У том се, као пролеће у години, расцвета пост Господњи. Они око Антиоха дошавши опет насамо к цару поучише га да је Јован побеђен, те да нареди да он буде изгнан, будући да предстоји Пасха, цар пак, под принудом, пошто су му досађивали, поверова им као епископима — презвитер, наиме, или епископ уистину не зна за лаж, јер та имена припадају вишњем уделу, будући да ништа није старије од Бога, нити (од Њега) боље види,

јер Бог је онај који надзире или посматра све ствари. Епископ, дакле, или презвитер, као заједничар у тим именима, дужан је да такав буде и на делима — јавља Јовану: „Изађи из цркве“. А овај њему јавља: „Ја сам од Бога Спаса добио ову Цркву на бригу о спасењу народа, и не могу је оставити, а ако ти то хоћеш — град се, наиме, са тобом у томе разликује — силом ме изгони, како бих као оправдање за бежање имао самовлашће твоје“.

И тако, са некаквим стидом пославши указ из (царске) палате, прогнаше га заповедивши да за сада време проводи у епископском двору, очекујући наилазак гнева Божијег, и како би, ако им се деси што болно, брзо га увевши у Цркву, умилостивили Божанство, а ако се не деси, како би се опет бацили (на њега), као Фараон на Мојсија.