На Псалам сто двадесет први

Обрадовах се онима који ми рекоше: У дом Господњи пођимо! [1]

1. Сад се, међутим, многи и зловоље код овог поклича; ако неко позове да се попну у хиподроме, или на безакона гледања, дотрчавају многи, а у дом молитве, малобројни су они који не оклевају (доћи). А Јудеји нису тако (радили); и шта би то било теже од тога, кад се хришћани и од њих лакомисленији показују? И откуд то? Опет говорим: (Јудеји) су одвођењем у заробљеништво бољи постали. Овде они, који су се пре тога гадили (благочестија), остављајући храм (Јерусалимски) и слушање Божанских реч, препуштајући се горама, дубравама и планинама, и неблагочестију многом, разрешише жељу за тим служењем, загревају се на објаву (повратка у отаџбину), исправљају се, устају и дижу се духом. Пошто се нађоше у глади и жеђи, не глади за хлебом и жеђи за водом, него за слушањем речи Господње (Ам 8,11), том одмаздом кажњени, са већом жељом искаху оне ствари од којих онда отпадоше. Тако и сâмо тло (Јерусалима) грљаху говорећи: Обрадоваше се слуге твоје камењу његовом, и прах његов оплакују (Пс 101,15), и опет: Кад ћу доћи и јавити се лицу Божјем? (Пс 41,3) И опет: Сетих те се од земље Јорданске и Ермонске, од горе мале (Пс 41,7). И опет: Тога се сетих и излих на се душу своју (Пс 41,5). Чега си се, реци ми, сетио? Да ћу проћи кроз место шатора дивног, до дома Божјег (Пс 41, 5). То јест: Пролажах хорове, светковине, служење оно.

Стојаху ноге наше у дворима твојим, Јерусалиме (Пс 120,2). Други[2] (преводилац каже): Обрадовах се кад ми рекоше: Дођосмо у дом Господњи, ноге наше стадоше у дворима твојим, Јерусалиме. Виде ли обиље задовољства? Као да су саме ствари добили, на саме рече се радоваху, жељом својом грлећи дом молитвени и град (Јерусалом). Бог тако увек чини. Кад ми, имајући добра, њих не осећамо, Он их узима из наших руку, како би оно што није учинило уживање (добара), учинило лишавање њих, што су и они доживели, држећи се града, држећи се храма, знајући Му за благодарност многу због тога што поново стекоше отаџбину.

Јерусалим се гради као град (Пс 120,3). Други[3] (преводилац каже): Саграђен као град. Дакле, према Седамдесеторици то значи или да ће се Јерусалим сазидати као град, објавујући време пре градње, или према другом преводиоцу: Заузесмо Јерусалим, сазидан као град, показујући оно што се збило после одвођења у заробљеништво. Пошто је, наиме, тада свуда по граду била пустош многа и развалине, куле срушене, зидови градски пробијени, те од древне отаџбине трајаху само остаци, вративши се (у Јерусалим) и видевши ту пустош, зазивају (у сећање) старо оно благостање и причају похвале њему, говорећи: Град блистав и славан, који је скупштину имао, кнезове, цареве и првосвештенике, могим украсом бујао, сад је набацио на себе тужан овај облик. А да је тако, чуј следеће: Јерусалом који се гради као град. Јер тад још не беше град. А јасно је и из онога што наводи, говорећи: Којега удео његов беше на истом (Пс 120,3). Говори, наиме, о збијеносто грађевина његових, сигурности и густини, да у средини никакву празнину није имао, него је са свих страна био збијен, заокружен, скован, будући непрекидан и сједињен тако пре одвођења у заробљеништво. Зато преводилац неки[4], исто то објављујући, каже: јединство имајући.

Затим после тога и другу похвалу његову каже: Јер тамо узиђоше племена, племена Господња, сведочанство Израиљево, да се исповедају Имену Господњем (Пс 120,4). То је, наиме, понајвоше красило град, не тако величина и грађевине, као то што су се тамо сви сабирали, било на савет некакав, било да је била скупштина, било да предстоји разматрање неких питања. Пошто је, наиме, храм тамо био, и свака свештена радња се тамо савршавала, тамо били и свештеници, и левити, и светилиште, и светиња над светињама, и предворје (храма), и приношење жртва, и жртвеник, и празници, и светковине, и молитве, и слушање (речи Божјих), и једноставно речено начин живљења је тамо био скован, требало је да се племена тамо сабирају, понајпре трипут годишње на назначене народне празнике: на Пасху, Педесетницу и на Празник сеница. Јер на другом месту није било могуће. Говорећи, дакле, похвалу граду, (Псалмопојац) каже: Тамо узиђоше племена. Други[5] (каже): Тамо узиђоше скиптри. И не просто: племена, него: племена Господња. Сва племена беху Господња, али им није било могуће у својој отаџбини те празнике савршавати, него је метропола тиме била почаствована, све их сабирајући и привлачећи себи.

2. А то је било због богопознања, да не би лутајући свуда имали поводе и излазе ка служењу идолима. Због тога је (Господ) заповедио тамо принисити жртве, тамо се молити, тамо светковине имати, тескобом места ограђујући разум њихов што лута, сузбијајући га и спречавајући док срља у неблагочсетије. То, дакле, објављујући и он је говорио: Племена Господња, сведочанство Израиљево. Шта значи сведочанство Израиљево? Сведочење највеће, доказ, знак Промисла Божјег, оно што им не оставља никакво оправдање да одскачу, одступају (од Бога) и на страну идола прелазе. То је, наиме, било највеће знамење Промисла, силе, мудрости Његове. Тамо су, наиме, они закон (Мојсијев) читали који садржи повести о древним делима и историју (њихову). Тамо су се, мешајући се међусобно, сједињавали у љубави. Јер претпоставке празникâ бејаху им повод и претпоставка мешања узајамног; већи страх (Божји), благочестије што (тамо) цвета припремаху их на небројена добра из тога што су се састајали у граду. Да се исповедају Имену Господњем. То јест, да заблагодаре, да се помоле, да се поколне, да принесу жртву, што их је наводило на благочестије и строгост живљења чинило безбеднијим.

Јер тамо су постављени престоли за суд, престоли при дому Давидивом (Пс 120,5). Гле, говори и другу предност града. Која је то? Јер су у њему царски двори. То, наиме, значи: Јер су тамо постављени престоли за суд, престоли при дому Давидовом. Други[6] (преводилац каже): (престоли) дома Давидова. Двострука власт, и она свештеникâ, и она царска, тамо је била у једном јарму, као некаквим двоструким венцем и круном град се дичио због свега тога. Тамо су (столовале) судије, на које су се односили предмети што надилазе мноштво. Јер ако је у другим градовима настала нека пресуда која са собом носи неку недоумицу, у парницама на пример, пресуду су давали на знање судијама у Јерусалиму, и решење (недоумице) отуда је долазило. Тако је, међутим, било у древности, а сад су прилике од тих много жалосније. Пустош потупна, све порушено, попаљено, остаци оно мало разрушених грађевина носили су само спомен и назнаке претходног благостања. Управо због тога он беседу не ограничава на ствари тужне, него је наводи на наду оних ведријих, говорећи: Питајте за мир Јерусалима. (Пс 120,6). Шта значи: Питајте за мир Јерусалима? То је уместо да каже: Иштите, молите. Други[7], пак, (преводилац каже): Поздрављајте Јерусалим. То јест: молите се да се поново врати у претходно благостање, да буде ослобођен горких ратова и коначно ужива потпуно одсуство страха. Дакле, или говори то, или пророкује. Питајте за мир Јерусалима. То јест, мир ће и у њему завладати.

И изобиље (нека буде) онима који те љубе (Пс 120,6). Други[8] (преводилац каже): Да имају мир. Други[9]: Да добро живе који те љубе. Овде се показује много обиље благостања, када добра не стају само на граду, него их и они који град љубе уживају, што је у претходним временима супротно било. Јер они који су га мрзели и ратовали против њега, ти су били заиста јаки и силнији од других, и блиставији, те са лакоћом подизаху победне трофеје. Али они који те љубе, биће сад без страха. Који су везани за тебе. Говори или за оне који ће срађивати, или за саме грађане.

Нека буде мир у сили твојој (Пс 120,7). Други[10] (каже): у бедему твоме. Други[11]: У зидинама твојим. Шта значи: у сили твојој? У основи твојој, у онима што те настањују, у обиљу твоме. Пошто је, наиме, рат био разоран, и он га је уништио, жели му мир. И изобиље у кулама твојим (Пс 120,7). Други[12] (каже): У дворцима твојим. Други[13]: добар живот. Други[14]: спокој. Не пророкује им само ослобађање од зала, него и додатак небројених добара, мир, обиље, плодност. Јер каква је корист од мира, кад живе у сиромаштву, немаштини и глади? А каква је, опет, корист од изобиља кад рат предстоји? Управо због тога им предсказује и једна и друга добра, и да ће бити у изобиљу, и да ће то изобиље, због мира, имати на сигурном.

Ради браће моје и ближњих мојих (Пс 12,8). Или каже то онима у суседству, онима што су се обрадовали самим падовима, и моли се да настане мир, тако да се и они унизе и познају снагу Божју, или браћом назива становнике града. Дакле, ради браће моје и ближњих мојих, нека буде мир, тако да коначно једном одахну, бољи услед несрећа поставши. Говорах мир о теби. Ради дома Господа Бога нашега заисках добра теби (Пс 120,8-9). Други[15] (преводилац каже): Да кажем мир у теби. Пошто је казао: Ради браће моје и ближњих мојих, показујући да моли, не због достојанства њиховог, него да им више добра учини, навео је: Ради дома Господа Бога нашега, због славе Његове молим се за мир, тако да се опет служење Њему врати, и поука буде већа. Јер једни се родише у време одвођења у заробљеништво, други су били сведоци и одласка и повратка. И док се служба врши, све то дознадоше од старијих, стару добру праксу, срећу, да од свега тога отпадоше. Видиш ли како им смирује гордост, да не би мислили како су добивши заслужену казну, поново добили (стара) добра, него да познају да су се вратили у своју отаџбину због славе Божје,те да знајући то истрајавају са безбедношћи многом, да не би грешећи опет имали искуство истих невоља?

Знајући то, дакле, и ми да не падамо, а ако некад и паднемо у грехе, да се трудимо брзо да устанемо, и да се не враћамо на претходне грехе, да не бисмо чули речи упућене одузетоме: Ево, здрав си постао, не греши више да ти се што горе не деси (Јн 5,14). Тако је, наиме, рекао, с једне стране поучавајући оне што у врлини живе да је чувају са сигурношћу, а са друге да они што су се грехова ослободили остају при тој доброј промени, тако да сви заједно задобијемо небеска добра, која дај Боже сви да уживамо благодаћу и човекољубљем Господа нашега Исуса Христа, Којему нека је слава и держава у векове векова. Амин.

 

[1] Наслов беседе на грчком гласи: Εἰς τὸν ρκα’ ψαλμὸν. Εὐφράνθην ἐπὶ τοῖς εἰρηκόσι μοι, Εἰς οἶκον Κυρίου πορευσόμεθα; Њен латински назив је: In psalmum 121. 1. Laetatus sum in iis, qui dixerunt mihi, in domum Domini ibimus. Грчки текст: PG 55, 347-351.

[2] Непознати у Хексаплама.

[3] Симах.

[4] Симах.

[5] Акила.

[6] Непознати у Хексапли.

[7] Симах.

[8] Симах.

[9] Непознати у Хексапли.

[10] Непознати у Хексапли.

[11] Симах.

[12] Симах.

[13] Непознати у Хексапли.

[14] Непознати у Хексапли.

[15] Непознати у Хексапли.