На Књигу Постања

Беседа прва

2. Знам да многима ово што данас говоримо изгледа страно, молим вас, међутим, да не робујемо напросто навици, него да своје (поступке) изграђујемо размишљањем. Зар ће нам, наиме, бити какве користи од целодневног преједања и многога пијанчења? И што говорим о користи? Још и губитак (бива) многи и штета неподносива. Јер када се разум утопи у многоме пијењу вина, одмах и од самог увода и почетака корист од поста ће се изгубити. Јер шта је, реци ми, неугодније, шта ли грдније, када људи који до поноћи цевче чисто вино, пред зору, када се јављају (први) зраци сучеви, одишу задахом као да су се тек налили вином, те се онима које срећу показују грдним, слугама служе за презир, а сви који макар и мало знају за меру им се подсмевају, а пре свега тога, када тим неуздржањем многим и неумереношћу неумесном и ружном, навуку на себе срџбу Божију? Јер пијанице неће наследити Царство Божије (1Кор 6,10). Шта би то, дакле, било јадније од оних што се због кратког и штетног задовољства избацују из предворјâ царских?