ПИСМА ПАПИ ИНОКЕНТИЈУ

Инокентију, Епископу Римском

Јован у Господу, радујте се

Тело нам у једном простору седи, но крило љубави лети около по свој икумени. Ако смо се и настанили на толикој даљини, блиски смо благочестију вашем, и свакога дана смо са вама, очима љубави гледајући храброст душе ваше, честитост расположења, чврстину, непоколебивост, утеху вашу многу, трајну и сталну. Јер колико више се таласи дижу, и колико се више подводних стена и хриди јавља, колико су многе буре, толико више узрастају (дарови) вашега бдења, те ни оволика дужина пута, ни дуго време, ни тешкоћа пословa није учинила да постанете безбрижни, него истрајавате опонашајући најбоље кормиларе који су понајвише будни онда када виде да таласи достижу врхунац, да се море диже, да је хук водa многи и да настаје најдубља ноћ усред дана. Зато и знамо за благодарност вама многу, и жудимо слати вам читаве мећаве писама, нама самима (тако) највеће задовољство приређујући. Но будући да нам то ускраћује опустелост (овога) места, јер нам се нико, не само од оних што отуда (од вас) пристижу, него ни од оних што бораве у околини нашој не може лако придружити, због удаљености, и што место у које смо протерани лежи на самим крајњим границама (икумене), и због страха од разбојникa који сваки друм (овде) ограђује, молимо вас пре смиловати се на наше дуго ћутање, него у томе препознати лакомисленост нашу.