На Књигу Постања

Беседа друга

 На наставак речи: У почетку створи Бог небо и земљу, све до: И би вече, и би јутро, дан један (1Мојс 1, 1-5).

Читање Божанских списа налик је каквој ризници. Јер као што човек, ако би отуда кришом макар и мало злата могао (узети) себи богатство много израђује, управо тако и код Божанског Писма: и у маленој реченици може се многа сила мисли открити и богатство неизрециво. И не само ризницу, него и извор опонашају изреке Божије, извор што обилне токове даје и доток има јак; то смо јуче на самим стварима сви научили. Јер почињући од самих почетака књиге Постања, сву смо беседу оконачали на ономе: У почетку створи Бог небо и земљу, а ни тако нисмо успели све схватити. Велико је, наиме, богатство те ризнице и много је обиље токова тога духовнога источника. И не чуди се ако ми то осећамо, и они пре нас према моћи својој црпели су отуда токове, и они после нас ће се подухватити да то чине, па ни тако неће моћи све исцрпети, доток се увећава, токови придодају. Таква је, наиме, природа духовних токова, колико човек пожели отуда обилно црпети токове, они толико више бујају, и духовна благодат се придодаје.