О девствености

О ДЕВСТВЕНОСТИ[1]

1. Да девствености јеретика нема награде.

Јудеји се одвраћају од блага девствености, и ништа чудно, јер презреше и самога од девојке рођеног Христа. Јелини се, пак, диве и плаше, а ревнује га једино Црква Божија. Ја, наиме, оне код јеретикa никада не бих назвао девственицама; најпре зато што нису посвећене. Нису се, наиме, обећале једном мужу, како то хоће блажени онај нимфагог[2] Христов говорећи: Јер вас обручих мужу једноме, да девојку чисту приведем Христу (2Кор 11,2). Ако је то и речено за сву пуноту Цркве, казано ипак обухвата и девственице. Оне, дакле, које не љубе једног мужа, него поред њега и другог, непостојећег бога уводе код себе, како ће оне бити чисте? 2. Дакле, прво из тог разлога оне не могу да буду девственице. И друго, што наруживши брак, тако дођоше до тога да брак одбацују. Пошто поставише себи правило да је брак ствар зла, нађоше се унапред лишене награда од девствености. Јер ово би једино било праведно – не да буду награђени они који се уздржавају од лоших ствари, него да не буду кажњени. А тако постављене ствари могу се видети не само у нашим, него и у паганским законима. Који убије, кажу, нека буде убијен, а не придодаје се: А онај који не убије, нека буде поштован. Лопов нека буде кажњен, а не налажу још и да онај који не отима од других добије награду. И прељубочинца убијајући, онога који не растура бракове других не удостојише неке посебне части. И с пуним правом. Треба, наиме, хвалити и дивити се онима који чине добра дела, а не онима који избегавају зла; њима ће бити довољна част и то ако не претрпе ништа лоше.

3. Због тога је и Господ наш, ако би се неко без разлога и узалуд на брата свог разгневио и називао га будалом, запретио паклом (види Мт 5,22). А није још и Царство небеско понудио онима који се узалуд не гневе и погрде избегавају, него је нешто друго, веће и боље од тога затражио, говорећи: Љубите непријатеље своје (Мт 5,44). А хотећи да покаже како је јако мало и незнатно и никакве части достојно то не постати непријатељ браћи, Он заповедивши много веће од тога – да их љубимо и волимо – ни за то нам не рече да је довољно да се заслужи нека част. А и како када у томе ништа више од незнабожаца немамо? И тако, други, од тога много већи, додатак нама је потребан ако ћемо тражити плату. Јер те не зато што се уздржаваш од погрда и гнева према браћи не осуђујем на пакао, каже Христос, па да си већ самим тим удостојен награда. Јер ја не тражим само толику меру љубомудрија[3], него и када би говорио да га не ружиш, ипак би и тада био ниско и себе би сместио покрај цариникa. Али ако хоћеш да будеш савршен и небеса достојан, немој стати само на томе, него се уздигни даље и узми мисао већу и од саме природе. А то је – волети непријатеље.

4. Пошто нам се дакле одасвуд то исповеда, узалуд девственици међу јеретицима себе муче, јер никакву награду неће добити. Не зато што је – далеко било – Господ неправедан, него будући да су неблагородни и лукави. Како? Доказано је, дакле, да никаква награда не предстоји само за бежање од зла. А они, сматрајући да је брак рђав, зато и побегоше од њега. Па како ће онда моћи за избегавање зла да траже плату? Јер као што се и ми за нечињење прељубе нећемо удостојити да будемо овеначани, тако ни они за безбрачност. Јер ће им рећи Онај који ће судити у онај Дан: Ја нисам спремио част само онима који су се уздржавали од зала – то је за мене мало – него оне који су прихватили сву врлину, њих ћу увести у нестариво наследство небеско. Како дакле ви, сматрајући да је брак ствар нечиста и прљава, за ослобађање од те нечистоће тражите награде спремљене чинитељима добрих дела?

5. Јер Христос зато овце и поставља са десне стране и благосиља и уводи у Царство – не зато што нису отели туђе, него што су и своје раздали другима. Па и онога који је добио пет таланата прима не зато што није умањио, него зато што је дато му умножио, и поверени му залог двоструко вратио. Дакле, када ћете престати трчати у празно и узалуд се трудити и борити и ваздух тући? (упор. 1Кор 9,26; Фил 2,16). И кад би било само узалуд. Премда ни то није мали разлог казне, то да они који се много труде и очекују награде веће од уложених напора, у време почасти буду стављени међу нечасне.

2. Да се јеретици (још) и кажњавају због девствовања.

1. И није сад само то страшно, нити је њихова погибељ то што досад нису имали користи, него ће дочекати друго нешто, од тога много теже – огањ неугасиви, црва неумољивог, таму крајњу, муку и тескобу. Тако да нама треба небројено мноштво уста и ангелска сила како бисмо Богу могли да одамо достојну благодарност за бригу о нама. И још и више, ни тако не бисмо могли. Па како то? Јер труд око девствености је код нас и код јеретика исти, код њих можда и пуно већи. Плод тога напора, међутим, није исти, него су њима плод окови и сузе и запомагања и кажњавања вечна, а нама ангелски починци и блиставе светиљке и, главно од свих добара, живот са Жеником[4].

2. Па како, дакле, супротне награде за исте напоре? Зато што су они изабрали себи девство како би увели правило уместо (или супротно)[5] Бога, а ми то чинимо (тј. бирамо девство) како бисмо извршили вољу Његову. Јер да Бог хоће да се сви људи уздржавају од брака, сведок је онај који је, имајући Христа у себи, казао: Јер хоћу, вели, да сви људи буду као ја (1Кор 7,7), очигледно – у уздржању. Али Спаситељ, штедећи нас и знајући да је Дух бодар, а тело немоћно (Мт 26,41) ту ствар (тј. уздржавање од брака) није поставио као незаобилазну заповест, него је њу препустио слободном избору наших душа. Јер да је била заповест и закон, они који је ваљано испуњавају не би имали части, него би зачули: Учинили сте што сте били дужни да учините (Лк 17,10), нити би они који се о њу оглушују добили опроштај, него би подлегли казни као прекршиоци закона. А сад, рекавши: Ко може примити, нека прими (Мт 19,12), оне који то не могу није осудио, а онима који могу показао је велики и диван подвиг. Зато и Павле, корачајући стопама Учитеља, каже: заповест за девојке немам, савет дајем (1Кор 7,25).

3. Да је мрзети брак сатанска омраза.

Међутим, ни Маркион, ни Валентин, ни Манис[6] нису се држали те сразмере[7].6) Јер нису у себи имали ни беседећег Христа, онога који штеди овце своје, и који је душу (тј. живот) своју положио за њих (види Јн 10,11), него човекубицу оног, оца лажи (Јн. 8,44). Па због тога и упропастише све који су им поверовали, овде (тј. у овом животу) оптерећујући их узалудним и неподносивим напорима, а тамо (тј. у Будућем животу) увлачећи их заједно са собом у њима припремљен огањ паклени.

4. Да су јеретици по девствености јаднији од Јелинa

1. О, и од Јелина сте кукавнији! Јер Јелини, ако и наслеђују страхоте паклене, ипак бар овде се окоришћују, угодност бракова уживајући и новац имајући и друге животне предности. А вама ваља да се мучите и трпите и овде и тамо, овде добровољно, а тамо и не хотећи. И за пост и девство Јелинима нити ће ко дати плату, нити ће одредити казну, а ви, за оно за шта сте очекивали небројене похвале, за то ћете добити казну крајњу, и заједно са другима ћете чути: Идите од мене у огањ припремљен ђаволу и ангелима његовим (Мт 25,41), јер постисте, јер девствовасте! 2. Пост и девственост, наиме, сами по себи, нити су добро, нити зло, него постају једно од тога двога од слободне воље оних који у њима учествују. А Јелинима је таква врлина бесплодна, они, наиме, остају без плате јер нису дошли до те врлине из страха Божијег. А ви, што се борите са Богом и мрзите оно што је створио, не само да остајете без плате ваше, него ћете бити и кажњени. И због догматa (тј. учењa) ћете бити стављени заједно са Јелинима, јер слично њима, Бога битујућег одбацујући, увели сте многобожје. А што се тиче начина живота, они раде поштеније од вас. Јер штета је њима то да се не дохватају ничега доброг, а ви се и зла прихватате. И њима је пало у део да уживају све у овом животу, а вићете се лишити и једног и другог[8].

Наставак књиге О девствености наћи ћете у штампаном издању. О њој види овде текст владике Атанасија Прослов Златоустову делу О девичансатву.



[1] Грчки наслов је Περ παρθενας. Латински: De virginitate, тако се и цитира. Грчки тест у PG 47,533-596, дакле у 47 тому серије посвећене грчким оцима (Patrologia graeca), колоне 533 до 596. Критичко издање грчког текста H. Musurillo, B. Grillet, SCh 125.

[2] Златоусти овде употребљава реч „нимфагог“, иначе сковану по моделу грчке речи „педагог“, а у значењу: невестоводитељ (срп. девер) онај који девственике и девственице приводи Христу. Мисли, наравно, на Св. Павла.

[3] Грч. φιλοφροσύνη пријатељство, наклоност, љубазност.

[4] Тј. Христом.

[5] κενοι μν να ντινομοθετσωσι τ Θε. Глагол νομοθετέω има значење дати, или увести закон, односно правило, док предлог ντι може да се чита као: уместо, али и: против, те место није најјасније и може различито да се тумачи.

[6] Ради се дабоме о оснивачима јереси. Маркион (85-160) из Синопе на Понту, био је гностик, као и Валентин (100-160) из Александрије, а Манис (Мани, Манес) је био оснивач манихеизма.

[7] Мисли се на сразмеру (дословно: симетрију) слободне воље и заповести.

[8] Тј. и овог и Будућег живота.