О Лазару - шеста

БЕСЕДА ШЕСТА

О земљотресу, и о богаташу и Лазару, и отктуд ропство.

Видесте ли моћ Божију, а видесте ли и човекољубље Божије? Моћ јер затресе икумену, а човекољубље јер је док је падала заустави, или још боље и у једном и у другом је и моћ и човекољубље. Затрести је, наиме, својствено моћи, а зауставити човекољубљу, јер (Бог) је затресао земљу и икумену учврстио, јер ју је пољуљану и склону паду подигао. Но, земљотрес је прошао, а страх остаје, подрхтавње мину, а благочестије нека не мине, молисмо се три дана, но немојмо да прекинемо са том ревношћу. Због тога је земљотрес, због безбрижности наше, предадосмо се лакомислености и призвасмо земљотрес, поревновасмо и сузбисмо гнев (Божији), немојмо поново да се предајемо лакомислености да не бисмо опет гнев призвали и одмазду. Јер Бог не жели смрт грешника, него да се (грешник) преокрене и живи (Јез 33,11). Видесте ли трошност рода људскога? Кад се земљотрес догоди, размишљах у себи, говорећи: Где су (сад) отимања? Где похлепе? Где је тиранија? Где охолост? Где су власти? Где су понижавања? Где је пљачкање сиротиње? Где је преузношење богатих? Где је власт првака? Где су претње? Где су страхови? Један тренутак времена и све се то покида лакше од паучине, све те ствари нестадоше, град беше пун кукњаве и сви трчаху ка Цркви. Замислите да је Богу било угодно да све поруши, како бисмо пострадали! А ово говорим како би у вама вазда цветао страх од онога што се десило, те да се разум свакога од вас укрепи. Затресао је земљу, али је није оборио, јер да је хтео оборити, неби је (само) затресао, но будући да није хтео, послао је унапред као најаву, земљотрес, да свима објави гнев Божији, е да бисмо у страху бољи поставши сузбили одмазду на самим стварима. Тако је учинио и код варварa Још три дана и Нинева ће пропасти (Јона 3,4). А због чега је ниси порушио. Претиш да ће пропасти, због чега је ниси порушио? Будући да не желим да пропадне, због тога и претим. Шта то говориш? Да не бих учинио то што говорим, нека реч предупреди и заустави дело. Још три дана и Нинева ће пропасти, говорио је тада Пророк, а данас зидови пуштају глас. А говорим и нећу престати да говорим и сиромасима и богатима ово: замислите колики је гнев Божији, како је Њему све лако и приступачно, и престанимо једном са неваљалством. У кратком временском размаку свакоме је тако паралисао и разум и ум и уздрмао темеље срца. Замислимо, ако на Дан онај страшни, не један тренутак времена, него бесконачни еони, и реке огњене, и претећи гневови, и Силе које изводе пред Суд, и Престо судски страшни, и Суд неподмитљиви, кад свакоме пред очима стане све што је учинио, а нигде ниједнога помоћника, ни комшије, ни говорника, ни сродника, ни брата, ни оца, ни мајке, ни странца, нити икога другога, шта ћемо тада, реци ми, чинити? Наводим страх (на вас) како бих припремио спасење, поуку сам учинио од ножа оштријом како би сваки поједини од вас који гнојаву рану има њу одстранио. Нисам ли увек говорио, сад говорим и нећу престати га говорим: докле да будете приковани за ствари овосветске? Свима говорим, а пре свега болеснима (од те болести) и онима који не пазе на то што се говори, или још боље, беседа је корисна свакоме, болесноме да оздрави, а здравоме да се не разболи. Докле (само) паре? Докле богатство? Докле великолепност домова? Докле бес у погледу бездушне жеље за забавама? Гле, наиђе земљотрес, и од које користи ти је било богатство? Труд свакога је пропао, стечена имовина уништена заједно са оним који ју је стекао, кућа са оним који ју је саградио, град је постао заједничка гробница свих, гроб на брзину направљен не рукама мајсторa него зготовљен несрећом. И где је богатство? Где је похлепа? Видите ли да је све то од паучине ништавније?

2. Али, рећи ћеш ми, а како ти користиш говорећи? Користим, ако ме човек слуша, ја чиним оно што је до мене – сејач сеје. Изађе сејач да сеје, те једна семена падоше поред пута, друга на камен, друга у трње, а друга опет на земљу добру (в. Мт 13,3-8), три дела пропадоше, један део се сачува, но пошто се тај један сачува, (сејач) не престаде да се труди око земље. Па тако и сада, немогуће је да ми семе бачено у толико мноштво (слушалаца) не донесе род, ако сви и не слушају, половина ће слушати, ако не ни половина, онда трећи део, ако не ни трећи део, онда десети, ако не ни десети, ако и један из овога мноштва буде слушао, нека чује. Није мала ствар ни ако једна овца буде спасена, пошто је и пастир онај оставивши деведесет девет оваца отрчао по ону једну залуталу (в. Мт 18,12). Не презри човека, макар био само један – човек је, живо биће Богу најпожељније, макар био роб, мени није вредан презира, јер ја не тражим звање, него врлину, не тражим господство, не ропство, него душу, ако је и један, човек је због којега је небо распрострто,(због којега) Сунце сија и Месец хита, (због којега је) ваздух издахнут, извори теку и море раширено, (због којега) су Пророци послати и закон дат, и зашто све набрајати? Због којега је Јединородни Син Божији човек постао. Господар мој би убијен и крв своју проли за човека, а ја да Га презрем!? И какво извињење имам? Нисте ли чули да је Господ разговарао са Самарићанком и небројене утрошио речи? И није је презрео због тога што је била Самарићанка, него се трудио (око ње) зато што је душу имала, није се гнушао зато што је била блудница, него зато што је требало да буде спасена и што је веру показала, више пута је уживала старање (Његово). Нећу престати да вам говорим макар не било никога да слуша, ја сам лекар, прописујем лек, учитељ сам, заповеђено ми је да поучавам, јер (Господ) вели: Поставих те за надрозника дому Изриљеву(Јез 3,17). Никога не исправљам? И шта онда? Ја своју плату имам. Казах ово као претеривање, јер је немогуће у оволиком мноштву (слушалаца) не поправити никога. Али ово су изврдавања и изговори лакомислених слушалаца: „Слушам, вели, свакога дана, а не чиним то“. Слушај, макар и не чинио, јер после слушања долази и чињење, ако и не чиниш, стидиш се код греха, ако и не чиниш – мењаш мишљење, ако и не чиниш – осуђујуш себе зато што не чиниш. Па и то смо да осуђујеш себе, откуда то? То је плод беседа мојих. Када кажеш: „Куку мени, саслушах а не чиним“, то куку мени је некакав увод у промену на боље. Сагрешио си, заплакао си? Разрешио си грех. Кажи, наиме, ти први сагрешења своја да би се оправдао (уп. Ис 43,26). Ако би се озловољио, или постао сетан, та сета носи некакво спасење, не по природи својој, него по човекољубљу Господњем. Ономе који има грехова то растужити се није мала утеха. Видех, вели (Господ), да се растужи и смути, исцелићу муке његове (уп. Ис 57, 17-18). О неисказивога ли човекољубља и доброте неизрециве! Растужио се, и ја ћу га исцелити. И шта је ту велико што се растужио? Ништа велико, али сам ја добио повод да излечим болове његове. Видесте ли како је у кратком времену (Бог) све навео (на нас)? Непрестано, дакле, мислите у себи на оно вече земљотреса. Јер сви други су се уплашили због земљотреса, а ја због узрока земљотреса. Разумете ли шта сам казао? Они су се уплашили да град не падне и да не погину, а ја сам био у страху да се Господ гневи на нас, јер није страшно погинути, него је страшно наљутити Господа. Тако да се нисам уплашио земљотреса, него узрока земљотреса, јер је узрок земљотреса гнев Божији, а узрок гнева су грехови наши. Никад се не бој кажњавања, него греха, мајке кажњавања. Тресе се град? Па шта? Али немој да ти се тресе разум, будући да и код болести и рана ми не оплакујемо оне које се могу излечити, него оне неизлечиве. Оно што је болест и рана, исто то је и грех, а оно што је засецање и лек, исто то је и одмазда.

3. Разуместе ли шта говорим? Пазите добро, хтео бих да вас поучим једној мудрољубивој речи. Због чега ми оплакујемо оне који се кажњавају, али не и грешнике? Јер казна није тешка како је грех тежак, грех је наиме претпоставка кажњавања. Када видиш некога човека у гнојним ранама где му из тела излазе црви и сукрвица, како не води рачуна о тим приштевима и гноју, и другога који страдајући од истих ствари, добивши негу лекарске руке, бива паљен, засецан и горке лекове пије, кога ћеш, реци ми, оплакивати, онога болесника који не ужива негу лекарске руке, или онога болеснога и негованога? Јасно је да ћеш жалити болеснога који нема неге. Нека постоје тако два грешника, један који се кажњава и други који се не кажњава. И немој говорити: срећан ја овај јер се богати, сирочићима кожу дере, над удовицама насиље врши. А ипак не болује, него отимајући напредује, ужива част и власт, ништа од људских невоља не трпи, ни грозницу, ни слабост ни другу неку болест, хор деце око њега, старост сјајна – па понајвише то и јесте за оплакивање, јер он (заправо) болује а не лечи се! А ево и како. Ако видиш некога захваћеног воденом болешћу, тело му набрекло од слезине у најгорем стању, а не хита к лекару него води рачуна о расхлађеним пићима, трпезу има најобилнију, свакога дана се опија окружен телесном стражом, (само) појачавајући тако болест, реци да ли ћеш таквога сматрати срећним или ћеш га жалити? А ако видиш другог неког (човека) захваћеног истом болешћу како добија негу лекарску, дао се на гладовање, у оскудици је многој, храбро подноси горке лекове који доносе муку, али кроз ту муку порађају здравље, нећеш ли њега сматрати срећнијим од онога? Сложићеш се, јер онај болује а не лечи се, а овај болује и ужива лечење. Но лечење је напорно. Али је циљ његов на корист. Е исто тако је и у овом животу. Али пренеси мисао од тела на душе, од болести на грехове, од горких лекова на казне и Суд Божији. Јер оно што је лек код лекара, и засецање и спаљивање, то је код Бога кажњавање. Као што, наиме, ватра када се више пута наведе (нарану) спаљује и спречава ширење (њено), и као што гвожђе[1] кад уклања гној носи бол, али доноси и корист, исто тако и глад и болести, и све за шта се сматра да су зла, (све се то) наводи на душу уместо ножа и огња, како би се ширење болести, према оној слици тела, спречило и она учинила бољом. И опет, нека буду дата два блудника, замислимо слику у мислима, два блудника: један богат, други сиромашан. Који од њих има више наде у спасење? Очигледно, сложићете се, да је то онај сиромашни. Немој, дакле, да ми кажеш како богаташ чини блуд и богати се, и да је због тога срећан (човек). Или још боље, сматрај да је срећан ако чинећи блуд западне у сиромаштво, ако чинећи блуд допадне глади, јер је био принуђен да има учитеља мудрољубља – сиромаштво. Када видиш злога (човека) како напредује, заплачи, јер су ту два зла – болест и то неизлечива. А када видиш злога у невољама, утеши се, не само због тога што ће бољи постати, него и што ће многа од сагрешења (својих) овде разрешити. Пази добро на ову реч. Многи људи се и овде разрешују, и тамо суде, неки само овде, а неки само тамо. Држи се ове поуке, јер ова реч када се ваљано просуди, избациће ти из размишљања забуне многе. Али, ако хоћеш, изведимо на среду првога који је тамо кажњен, а овде је уживао раскош. Нека и богати и сироти добро пазе на ово што говорим, јер поука је корисна и једнима и другима. Да се многима суди и овде и тамо, чуј од Христа који говори: А у који град или дом уђете, кад уђете у дом, поздравите га говорећи: Мир дому овоме. Ако би дом био достојан, нека уђе мир ваш у њега, а ако није достојан, мир ваш нека се врати вама. А ако вас ко не прими, нити послуша речи ваше, кад излазите из града отресите прах са ногу својих. Заиста вам кажем, лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан Суда, него граду ономе. А кад у који град или дом уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изађете (уп. Мт 10,11-15). По овоме је очигледно да су Содомљани и Гоморани и овде осуђени, а и тамо се кажњавају. Јер када говори: лакше ће бити Содомљанима него овима, показује да се они кажњавају, али не као ови[2].

Наставак беседе наћи ћете у штампаном издању.



[1] Тј. лекарски нож, скалпел.

[2] Који не приме Апостоле у град или дом.