БЕСЕДА СЕДМА

Да ли сте се заситили борбе са Јудејима, или бисте да се и данас наново прихватимо истог предмета? Иако је и претходно много тога казано, мислим да поново жудите да слушате о истом. Јер ко се не засити љубави према Христу, тај се никада неће заситити ни борбе са онима који Га мрзе. А осим тога, ова беседа нам је неопходна и због друге ствари, јер још има остатака празника њихових. Но као што су трубе њихове биле безаконије од труба у театрима, и постови њихови ружнији од сваког пијанства и сеоског весеља, тако ни сенице које су сада код њих подигнуте нису ништа боље од гостионица које држе блуднице и фрулашице. И нека нико не осуђује ову беседу за дрскост, јер је дрскост крајња и безакоње не подозревати тако о њима. Јер када они то раде пркосећи Богу и противећи се Духу Светоме, како онда не изнети такав суд о њима? Беше тај празник частан некада, када је настао по закону и када га је Бог заповедио, а сада више није, јер сво достојанство његово је укинуто тиме што бива мимо воље Божије. И они који понајвише вређају и закон и старе празнике мисле да су они ти који их сада највише од свих врше! А ми заиста одајемо поштовање закону кад га као остарела човека шаљемо на починак и оседелог га не вучемо на борилишта, нити га приморавамо да се бори кад му није време. А да сада није време (јудејског) закона, нити древног (јудејског) устројства то смо и претходно доказали, али хајде да се данас увежбамо и на ономе што је преостало. Довољно је, наиме, доказано преко свих Пророка да је чинити нешто такво изван Јерусалима, безакоње и неблагочестије. Јер ако би и било истинито оно о чему они вазда хвалећи се шапућу – да ће поново добити град – ни тако не би могли да се ослободе осудa за безакоње. Ми смо, међутим, у изобиљу доказали и то да нити ће они надаље подићи град, нити ће добити своје устројство. А када се то докаже, онда и све остало следи, да неће бити у стању да успоставе никакав вид приношења жртава, ни свеспаљенице, нити силу закона, нити ишта друго што припада томе устројству. Закон је као прво заповедио да сваки мушкарац три пута годишње ступи у храм, па пошто је храм порушен, то није могуће. После тога је опет налагао да човек са гонорејом, лепрозан, жена у месечном (циклусу), породиља – приносе жртве, а и то је немогуће, пошто нема места (за то), нити има жртвеника. Заповедио је појати свете песме, па и за то претходно доказасмо да је везано за место, и да Пророци осуђују (Јудеје) говорећи да су закон читали ван (Јерусалима) и позивали се на исповедање. Дакле, када ни читати закон није било могуће изван града, како га је онда могуће вршити изван града? Због тога им је (Господ) претећи говорио: Нећу истражити кћери ваше када буду блудничиле, нити невесте ваше када буду чиниле прељубу (Ос 4,14). Шта то значи? Покушаћу да то учиним јаснијим прочитавши вам стари закон. Који је, дакле, то закон? Ако жена преступи против мужа својега и не гледајући га згреши, те је неко легавши са њом облежи, али крадом од очију мужа и нема сведока против ње, и не буде ухваћена, или пак на мужа наиђе дух љубоморе, а она не би била оскверњена (4Мојс 5,12-14). Оно што говори је следеће: Ако жена учини прељубу и муж посумња на прељубу, или не учини прељубу а овај посумња, и нема сведока, нити трудноће да је оптужи, одвешће је код свештеника, вели, и принети дар од ње брашно јечмено (4Мојс 5,15). А зашто не фино брашно, и не од пшенице, него јечмено? Будући да је то што се десило мука, осуда и зла сумња, облик домаће жртве подсећао је на несрећу, због тога вели: Неизливши на њега уље, нити метнувши на њега тамјан (4Мојс 5,15). А онда ће је – ваља овде скратити – свештеник привести (Господу) и узеће чисту воду у глинени суд, и узевши од земље са пода убацити у воду, и поставиће ту жену (пред Господом) и закунуће је и рећи: Ако ниси преступила окаљавши се мужу својему, остаћеш здрава од воде прекора, а ако си преступила и осквернила се и пустила некога у постељу његову поред себе, осим мужа свога, нека те Господ преда проклестству и клетви у народу твоме (в. 4Мојс 5,16-21). Шта значи проклетству и клетви? Како би говорили: „Не пострадао ја како је пострадала та и та жена“. Да Господ преда утробу твоју успаљену, и ући ће вода ова проклета и изгришће трбух твој. И рећи ће жена: Нека буде, нека буде. И биће то, ако је била оскверњена ући ће та вода прекора и изгришће утробу њену и биће та жена на клетву. А ако жена није оскверњена, биће поштеђена и имаће деце (в. 4Мојс 5,27-28). А када су били одведени у заробљеништво није било могуће да буде ишта од тога, јер није било ни храма, ни жртвеника, ни скиније, нити приношења жртава, због тога је претећи говорио: Нећу истражити кћери ваше када буду блудничиле, нити невесте ваше када буду чиниле прељубу.

2. Видиш ли да закон има силу од места? А да је немогуће бити свештеник када нема града, то је очигледно и по овоме. Наиме, као што се не може бити цар када нема ни војске, ни круне, ни порфире, нити ичег другог од ствари које сачињавају царевање, тако није могуће бити ни свештеник када су жртве уклоњене, спречени приноси, погажене светиње, сваки поредак (богослужбени) уништен, јер сво свештенство је било у томе. Довољан вам је, као што управо рекох, доказ да се ни жртвовања, ни свеспаљенице, нити остали видови очишћења, нити ишта друго од јудејског устројства неће вратити, то да надаље храм (јерусалимски) неће бити подигнут. Наиме, као што је сада када њега нема све уклоњено, па ако се и чини да нешто бива, допушта се мимо закона, исто тако, будући да је беседа доказала да (храм) никада неће повратити свој (пређашњи) облик, онда је доказано и то да се ни остало служење неће вратити у претходно стање, нити ће неко (од Јудеја) бити свештеник, нити цар. Јер ако људима из семена њиховога, макар то био и човек најпростији, није допуштено служити људе другога рода, много пре није био обичај самоме цару (њиховом) потчинити се другим (царевима). Међутим, будући да моја борба и труд нема за циљ само затворити њима уста, него и умудрити вашу љубав, хајде да и са друге стране докажемо исто то, то да је и све у вези жртвовања и све у вези свештенства њиховога укинуто да се никада више не врати у претходни облик. А ко то каже? Чудесни и велики онај пророк Давид. Јер он, објављујући да ће од жртава једна бити одбачена, друга уведена, овако је говорио: Многа си учинио Ти, Господе Боже мој, чудеса Твоја, и по замислима Твојим нема ко би се уподобио Теби, јавих их и говорих (Пс 39,6). Види мудрост Пророкову. Казавши: Многа си учинио, ти Господе Боже мој, чудеса Твоја, и задививши се чудотворству Божијему, ништа нам не говори о видљивој творевини, небу и земљи, мору, води и ватри, чудесним и необичним оним догађајима у Египту, нити о другим таквим знамењима, него за шта каже да је чудесно? Жртву и принос ниси хтео (Пс 39,7). Шта то говориш, реци ми, то ли је чудесно и необично? Не, вели, јер он није само то видео, него пророчким очима одозго познавши наилазак незнабожаца, како су приљубљени уз (своје) богове и служећи каменовима и налазећи се у стању јаднијем од бесловесних (животиња), одједном подигли поглед и познали Господара свих ствари, те оставивши прљаво служење демонима, служаху Бога чисто и без проливања крви, и још свестан да не само они, него и Јудеји, они простији, оставивши служење жртвама и свеспаљеницама и другим телесним тварима, и они беху доведени до нашега мудрољубља, и размишљајући о неизрецивом човекољубљу Божијем које превазилази сваки ум, задививши се колика промена ствари настаде и како их (Бог) доведе у ред, и уместо демона, од људи начини анђеле, и уведе устројство живота достојно небеса, а све се то збикада би укинуто древно жртвовање, а уведено другачије, оно посредством тела Христовога, избезумивши се и задививши се, он је говорио: Многа си учинио, Ти Господе Боже мој, чудеса Твоја. А да је сво то пророчанство изговорио од лица Христа, казавши: Жртву и принос ниси хтео, придодао је: а тело си ми припремио (Пс 39,7), говорећи о Телу Господњем, општој Жртви оној која је настала због икумене, која је очистила душе наше и разрешила нас грехова, смрт угасила, небеса отворила и показала многе и велике наде и све друго припремила, што када је видео, и Павле је завапио, говорећи: О дубино богатства и мудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови! (Рм 11,33). А затим, у име Христа казавши: Свеспаљенице и жртве за грехе ниси тражио, придодао је: Тада рекох, гле долазим (Пс 39,8). Тада! Када то? Када буде време савршенијих догмата, јер је оне несавршеније ваљало научити преко слугу Његових, а оне узвишеније, који надилазе људску природу – од самога Законодавца, због тога је Павле говорио: Много пута и на многе начине је Бог у старини говорио оцима вашим преко пророкa у ове последње дане говорио нам је преко Сина, којега је поставио за наследника свега, кроз којега је и векове створио (Јевр 1,1-2). И Јован опет: Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина настаде кроз Исуса Христа (Јн 1,17). Тако да је навећа (заслуга) и похвала закона то што је припремио природу људску за тога Учитеља. А затим, да не би помислио да је Христос нови Бог, нити да уводи некакву новину, чуј шта вели: У почетку књиге је записао о мени (Пс 39,9). Пророци су, каже, долазак мој одавно огласили и на почетку књигa људима открили знање Божанства мога.

Наставак у штампаном издању.