Против аномеја - осма

БЕСЕДА ОСМА

О преосталим стварима против јеретикa

и о Суду и милостињи, и о захтеву мајке синова Заведејевих.

Јуче се вратисмо из рата, из рата и битке са јеретицима, носећи са собом окрвављено оружје – мач беседе крвљу обојен не што смо њиме по телима ударали, него помисли обарали и Сваку охолост што устаје против познања Божијега (2Кор 10,5). Такав је, наиме, вид те борбе, зато је и природа оружја таква. Блажени Павле поучавајући нас и о једном и о дугом говорио је: Јер оружје нашега војевања није телесно него силно Богом за рушење утврђења, обарајући помосли и сваку охолост која устаје против познања Божијега (2Кор 10, 4-5). Требало би, дакле, онима који су јуче изостали указати на пале, и исприповедати им о бојном строју, окршају, победи, трофејима, но да вас не бих начинио лакомисленијима, заобилазећи све то, данас ћу се поново прихватити наставка (борбе), тако да ви који сте (јуче) изостали, гризући се од тога губитка, постанете ревноснији; а ако је неко (од вас одсутних) ревносан и будан, ствари о којима сам јуче казивао дознаће од оних који су били ту. Јер слушаоци су показали толику спремност (на слушање) да су се удаљили у домове поневши све (са собом), нису пустили да оде у празно ништа од (јуче) казанога. Дакле, то ћете од њих дознати, а оно што је неопходно данас казати, то ћу вам рећи изводећи на среду антитезу коју наводе јеретички младићи. Која је то? Пошто смо пре неки дан говорили о власти Јединороднога доказујући да је она једнака власти Оца који Га је родио, и многу о тим стварима устрошисмо реч, они, погођени казаним, један глас еванђелски, на један начин казан, а на други од њих схваћен, њега покренуше говорећи: Записано је: Али сести мени с десне и с леве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој (Мт 20,23). А ја, оно за што вазда преклињем вашу љубав, то и данас препоручујем и саветујем – немојте се просто препуштати словима, него испитајте мисли; јер ако се човек напросто препусти речима, и не испита ништа више од написанога, погрешиће у многим стварима. Слова казују и да Бог има крила, јер Пророк говори: Покровом крила Твојих покрићеш ме (Пс 16,8), али ми на основу тога нећемо рећи да је умствена и непролазна Суштина – крилата. Јер ако се то не може казати за људе, много пре (се не може казати) за ону чисту, невидљиву и непојамну Природу. Дакле, на шта нам ваља мислити код „крила“? На помоћ, безбедност, заклон, савезништво у борби, на несавладивост те помоћи. Опет, Писма за Њега кажу да спава, овако говорећи: Подигни се, зашто спаваш Господе? (Пс 43,24). Не да бисмо помислили како Бог леже да спава – то је, наиме, безумље крајње – него нам именицом спавање показују долготерпеније и стрпљивост (Његову). А други Пророк вели: Зар ћеш бити као човек који спава? (Јер 14,9). Видиш ли да док истражујемо ризницу Божанских Писама имамо потребу за памећу многом? Да ће, ако оно што се говори слушамо тек онако, залуд и како се деси, испасти не само неумесне ствари, него се још у тим исказима јавља и борба многа. Јер један (Пророк) за Њега вели да спава, а други да не спава, и један и други, међутим, (говоре) истину – ако погодиш одговарајућу мисао. Јер онај који говори да спава, тај указује на напон (Његове) дуготпељивости, а онај који говори да не спава открива нам неисцрпност (Његове) Природе. Будући, дакле, да потребујему памет многу, ни ово што је казано немојмо одбацити тек онако, ово наиме: Није моје да дам, него којима је припремио Отац мој. Јер то није укидање власти, нити умањење самосталности (Синовљеве), него доказ старања многога и мудрости и промисла (Његовог) о роду нашему. А да је Он властан и казнити и почаствовати, чуј шта вели Он см који то говори: Кад дође, вели Он, Син Човечији у слави Оца свога, поставиће овце с десне, и јарад са леве стране, и рећи ће онима са Његове десне стране: Ходите благословени Оца мојега, наследите царство припремљено вам од постања света. Јер огладнех, и дадосте Ми да једем, и ожеднех и напојисте Ме. А онима са леве стране ће рећи: Идите од мене, проклети, у огањ припремљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладнех и не дадосте Ми да једем, ожеднех и не напојисте Ме, странац бејах и не примисте Ме (Мт 25,31.33-35.41-43). Виде ли суд непорецив, како и одаје почаст и кажњава, овенчава и свети се, те једне уводи у Царство, а друге шаље у геену?

2. Запази и овде многу Његову о нама бригу. Јер овенчанима је ово казао: Ходите, вели, благословени Оца мојега, наследите Царство припремљено вам од постанка света, а кажњенима није казао: Идите од мене, проклети, у огањ припремљен вама, него припремљен ђаволу. Царство сам, наиме, припремио људима, а геену, вели Он, нисам спремио људима, него ђаволу и анђелима његовим. А ако будете показали такав живот да постанете достојни казне и одмазде, сами себи ћете тиме постати судије. А запази и овде склоност ка човекољубљу, јер док још није било подвижникâ били су припремљени венци, и унапред спремљене бојне награде. Наследите, вели Он наиме, Царство припремљено вам од постанка света. Па и у причи о десет девојака човек ће видети исто то, јер када је Женик намеравао доћи, луде говоре паметним: Дајте нам од уља вашега. А ове ће њима: Да не би недостало и нама и вама (Мт 25,8-9). Не говори Писмо овде о уљу и пламену (лампе), него о девствености и човекољубљу, те девству намеће улогу пламена, а милостињи улогу уља, показујући да девство има снажну потребу за човекољубљем, те да се без њега не може сачувати. А који су они што продају уље? Који други до сиромаси? Јер они не узимају него пре дају. И заиста, немојте мислити да је милостиња трошак, него приход, нити да је издатак, него добит, јер више добијаш него што дајеш. Даш хлеб а добијеш живот вечни, даш хаљину а добијеш огртач нетрулежности, даш склониште под кровом (својим) а добијеш Царство небеско, пружиш ствари пропадиве а примиш оне које остају непрестано. А како ћу, кажеш, моћи да подам милостињу кад сам сиромашан? Па понајпре ћеш ако си сиромашан и моћи да чиниш милостињу. Јер који је богат тај се опија обиљем новаца, пламти врућицом најтежом, те имајући страст незаситу хоће да то што има учини већим, а сиромах ослобођен те болести и очишћен од те слабости, лакше ће се одвојити од онога што има. Јер милостињу не чине размере имовине, него размере намере, будући да је и она удовица онда дала два обола и надмашила људе који се гиздају богатством; и друга удовица је ону душу небеску[1] угостила са шаком брашна и мало уља, и сиромаштво јој у томе није било никаква препрека. И заиста, не изговарај се стварима излишним и бесмисленим, јер не тражи се обиље прихода, него богатство слободног избора воље, које се не доказује мером датих ствари, него усрђем оних који дају. Сиромах си, од свих људи сиромашнији? Али ниси потребитији од оне удовице која је много надмашила људе који се богате. Оскудеваш у погледу саме најнужније хране? Али ниси у већој неприлици од оне Сидоњанке која дошавши до самога дна глади, док ју је надаље очекивала смрт, окружена хором деце, ни тако није штедела од онога што има него је тим мучним сиромаштвом купила богатство неизрециво, чинећи од шаке – гумно, и од зделе – студенац, учинивши да из маленога извире много (в. 1Цар 17 passim). Но, вратимо се на предмет како не бисмо непрекидно скретали са теме. Дакле, будући да је Женик требало да дође, девојке су међу собом то говориле. А оне (мудре) послаше луде продавцима, но више не беше тренутак да се купи уље – и с пуним правом. Јер продаваца има само уовоме животу, а после одласка одавде и затварања гледалишта, даље више није могуће наћи лек за оно што се десило, нити саосећање и оправдање, него даље нужно (предстоји) кажњавање, што се и тада збило. Јер када је дошао Женик ушле су оне које су имале упаљене лампе, а оне (луде), закаснивши да уђу, покуцаше на врата Женика и зачуше страшну ону реченицу: Одлазите, не познајем вас (Мт 25,12). Виде ли Га како и одаје почаст и кажњава, даје венце и свети се, прихвата и гони и како је властан и над једном и над другом страном суда? Исто се може видети и код (приче) о винограду, и код (приче) о пет, два и једном таланту, јер оне (са пет и два таланта) је прихватио и узвео на виши (ступањ), а за онога (са једним) заповедио је да свезан буде бачен ван, у таму крајњу.

Наставак у штампаном издању



[1] Светог Илију.