Против аномеја - четврта

БЕСЕДА ЧЕТВРТА

Пошто сам, дакле, пре неки дан довољно доказао да је Бог непојаман људима, али још и Херувимима и Серафимима, хтедох се ослободити тих ствари и не покретати ништа више преко тога, но будући да је сво наше усрђе и ревновање не само око овога – запушити уста непријатељима, него и да још више умудримо вашу љубав, хајде да се поново прихватимо истога предмета и беседу поведемо даље. Јер бављење тим стварима ће вама знање учинити већим, а и мени испословати блиставије победне награде, онда када буде очишћено и ако је шта преостало (од јереси). Па и лоше растиње не треба сећи само одозго (јер ће наново проклијати из корена који лежи доле) него га извући из самих недара и унутрашњости земље и оставити га огољеног на врелим (сунчевим) зрацима, тако да се лако спаруши. Хајде, дакле, да вас беседом наново узведем на небо, не да бисмо се утрпали тамо где нам није место, нити се радознало распитивали около, него трудећи се да прекинемо неумесну радозналост оних који ни себе саме не познају и који се не држе мере човечанске природе. Јер зато смо вам и показали, са допуштењем многим, да је онда блаженом оном праведнику[1] не само јављање Бога, него и (јављање) Анђелa било неподносиво, зато сам вам и читао сву ону историју, и непрекидно показивао блаженог Данила бледога, како дрхти (од страха), у стању ништа бољем од онихшто се растају са душом док она наваљује да покида везу са телом. Јер као што се голуб навикао на руку (господара), питом, који борави у колиби нечијој, када једном осети страх од нечега, прхнувши крилима хвата таванице и тражи излаз кроз неки од прозора покушавајући да се ослободи страха, управо тако се и душа блаженог оног човека трудила да одлепрша из тела и тискала ка стварима које су изван; и изашла би, и одјурила и тело оставила пустим, да је Анђео није, предухитривши је, одмах ослободио страха и наново увео у њено боравиште. А то смо тада говорили како би се они[2], знајући колика је разлика између човека и Анђела, и уразумивши се од надмоћи коју тај саслужитељ има (над нама), ослободили тога лудила (усмереног) против Бога. Праведник онај ни Анђела није поднео гледати, он који има толику слободу, а они који толико заостају за врлином његовом, радознало се распитују, не о том Анђелу, него о самом Господару Анђелa Онај је укротио бес лавова, а ми нисму у стању савладати ни лисице, онај је змаја по средини пробо, и посредством слободе пред Богом природу дивљих звери надвладао, а ми смо у страху и од обичних гмизаваца, онај је зауставио цара који је попут лава беснео, и појавивши се сузбио, од свакога огња жешћи гнев Навуходоносоров који се ширио по свој војсци варварској, и просветлио све помрачено. Али је и тај светионик, видевши Анђела где долази к њему био захваћен тешком тамом. И коју ће одбрану имати они који се подухватају тога да истражују блажену ону Природу? Ми тада ни на томе нисмо зауставили беседу, него смо приповедање навели на мудре оне Силе, указали на оно скретање очију, истурање крила напред, правост ногу, непрестани вапај (молитвени), те да нам посредством свега тога бестелесне Силе показују избезумљеност и ужас. Наиме, онолико колико су мудре, колико су ближе од нас оној неизрецивој и блаженој Суштини, толико више од нас знајунепојамност (Њену). Јер напон мудрости производи и напон благочестија. Казали смо вам шта је заправо неприступност, и да је она много више него непојамност, придодали смо и узрок, јер се непојамност јавља након истраживања, а неприступност не допушта ни истраживање, ни см почетак приступања, за шта нам је била неопходна слика мора. Казали смо да (Павле) није рекао: Који је Светлост неприступна, него: Који живи у светлости неприступној (1Тим 6,15), а ако је боравиште неприступно, много више је то Бог који то боравиште настањује. А Павле је то говорио не да би местом омеђио Бога, него да би из обиља надмоћи (Његове) осветлио и несхватљивост и неприступност (Његову). Навели смо и друге Силе, Херувиме, и показали како је изнад њих свод, као камен кристални, како је ту и подобије престола, и вид човека, и ћилибар, и ватра, и луˆк, и (како) после свега тога Пророк вели: Ово је виђење подобија славе Господње (Јез 2,1), свим тим стварима показали смо вам снисхођење Божије, па и само то снисхођење као неподносиво силама вишњим.

2. И не понављам ја ово тек онако, него, будући да вам дугујем оно на шта сам се обавезао, желим да се тачно зна шта сам отплатио, а шта је остало (неотплаћено). Тако чине и они који су дужни отплатити зајмове, изневши на среду лист папира на коме је записана сва рачуница и показавши га својим зајмодавцима, отплаћују што је преостало. И ја, дакле, као какав свитак размотавши сећање вашега разума, и као каквим прстом показавши у рачуници оно што сам већ отплатио, прелазим на оно што је преостало. А шта је то што је преостало? Показати да ни Начела, ни Силе, ни Господства, нити икаква друга створена Сила, ако таква постоји, нема тачан појам Бога. Јер постоје, постоје и друге Силе, којима ми ни имена не знамо. И замислите онда безумље јеретикa ни имена слугу не знају а радознало се распитују за саму Суштину Господара! Постоје, наиме, Анђели и Арханђели, Престоли и Господства, Начела и Власти, но нису то једини пукови на небесима, него и небројенинароди и неизрецива племена, која ниједна реч не може представити. А откуда је јасно да постоје и Силе бројније од ових, којима ни имена не знамо? Па онај који је и на ове (прве) указао, он то вели, овако говорећи о Христу: Посади Га изнад свакога Началства, и Власти и Силе, и изнад сваког имена што се може назвати не само у веку овоме, него и у будућем (уп.Еф 1,21). Видите ли да постоје нека имена која ће постати позната тамо, у (веку) будућем, имена која су сада непозната. Због тога је казао: што се може назвати не само у веку овоме, него и у будућем. И шта је ту чудно ако оне[3] немају тачан појам Суштине (Божије)? Доказати то није ништа велико. Јер ни многа од делa Икономије Његове не знају ни саме вишње Силе, Начела, и Власти и Господства. И из самих речи апостолских ћемо опет доказати и то да су оне за понека дела Икономије Његове сазнале заједно са нама, и да их пре нас нису знале, и то не само заједно са нама, него и преко нас. Другим нараштајима није било знано, вели он, како се сада откри светим апостолима и пророцима, да су незнабошци санаследници, и сателесници и судионици обећања Његовога (обећања беху дата Јудејима) кроз Еванђеље, кога ја Павле постадох служитељ (Еф 3,5-7). А откуда је јасно да су то тек тада сазнале вишње Силе, јер ово што је казано, казује се о људима. Послушај: Мени, вели он, најмањему од свих светих, даде се благодат ова, да благовестим међу незнабошцима неистраживо богатство Христово (Еф 3,8). Шта значи неистраживо? Које се не може истражити, и не само да се не може пронаћи, него ни наслутити. Нека наново чују[4] како им бројне, једну за другом, одашиље стрелице. Јер ако је богатство неистраживо, како онда Онај који то богатство дарује није неистражив. И да расветлим свима који је домострој тајне од вечности сакривене у Богу, како би сада Начелства и Власти кроз Цркву познали како је многострука мудрост Божија (уп. Еф 3,8-9). Чу ли какосу сада, не пре тога, оне силе сазнале то? Јер шта цар хоће, то штитоноша не зна. Како би сада Начелства и Власти кроз Цркву познали како је многострука мудрост Божија. Види колика је част указана човечанској природи, да су вишње Силе заједно са нама и преко нас сазнале тајне Цареве. Али, откуда је јасно да он говори о небеским (Силама)? Јер он зна и демоне назвати началствима и властима, говорећи: Јер не ратујемо против крви и тела, него против началстава, и власти, и господарa света таме овога века (Еф 6,12). Да и овде, дакле, не говори да су демони тада сазнали? Никако! Него говори о оним вишњим Силама. Јер казавши: начела и власти придодао је: на небесима. Ова Началства и Власти су небеске, а она началства и власти су под небом, због тога их и назива господарима света, показавши да је њима небо неприступно, и да се сва тиранија (њихова) показује једино у овоме свету.

Наставак у штампаном издању.



[1] Данилу – види преходну беседу.

[2] Јеретици аномеји.

[3] Вишње силе.

[4] Јеретици аномеји.