НА ВАЗНЕСЕЊЕ
ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА
Изговорено у мартиријуму Романизије, где су биле пренета тела Мученика која су (претходно) лежала под земљом близу остатака јеретичких, и горе засебно сахрањена.
Када смо празновали спомен Крста, тај празник савршисмо ван града, и сада, када празнујемо Вазнесење Распетога, тај светли и блистави дан, опет савршавамо празник изван града. А то чинимо, не хотећи да одузмемо част граду, него настојећи да одамо част Мученицима. Да нам, наиме, ови Свети не би пребацивали и говорили: нисмо били достојни ни један празнични дан гледати Господа нашега у нашим скинијама, да нам не би пребацили и говорили: крв своју за Њега излисмо, удостојисмо се да главе своје за Њега положимо, а не удостојисмо се видети светковину дана Његовог у нашим боравиштима – због свега тога, оставивши град, припаднимо ка ногама светих ових људи, због дана данашњег, и оправдајмо се због претходног оног времена пред њима. Јер ако је требало и пре овога трчати ка племенитим овим атлетама побожности, док су лежали под земљом, много више то треба чинити сада, када ти бисери (леже) за себе, када су овчице одвојене од вукова, када су се живи оделили од мртвих. Њима, наиме, ни пре тога не беше никакве штете од заједнице оне у гробници[1],јер којих су духови на небесима, ни телима им нема штете од суседства, којих је душа у руци Божијој, ни остаци земни не трпе од места где су. Њима, дакле, не биникакве штете ни пре овога, а народу није да није било штете од тих места, трчећи ка земним остацима Мученика, чинећи са двоумицом и осудом молитве због незнања гробова Светих, и где леже праве ризнице. И бива исто као када би стадо оваца било гоњено да се напоји са потока чистих, а када дође код извора чистих, од хране однекуд близу испуњене воњем, оно се окрене назад, тако се дешава и код стада овога. Јер народ је ишао к чистим изворима Мученикa, па у близини осећајући воњ јеретички, окретао се назад. Видевши, дакле, то мудри овај пастир и заједнички учитељ[2],који свиме управља на назидање Цркве, не отрпе дуго да ту штету мирно гледа, тај ватрени љубитељ и ревнитељ Мученика ових. И шта чини? Гледајте ту мудрост: мутне и смрадне потоке затрпа и загради доле, а оне чисте изворе, од Мученика, постави на чистом простору. И погледајте колико показа човекољубље према умрлима, поштовање према Мученицима, и према народу бригу. О умрлима показа, наиме, човекољубље не померајући им кости, него оставивши их да остану на истом месту; према мученицима поштовање ослободивши их од лошег суседства, а према народу бригу не оставивши га да са недоумицом узноси молитве.
Због тога смо вас овде довели, да сабрање буде блиставије, да призор буде светлији, сабрање сабрано не само од људи, него и од Мученикa, не само од Мученикa, него и анђелa. Јер су и анђели присутни, данас настаде сабрање анђелa и Мученикa. А ако хоћеш да видиш Мученике и анђеле, отвори очи вере, и погледај призор тај, јер ако је ваздух испуњен анђелима, много више је – Црква, а ако је Црква, много више је данашњи дан када се Господ њихов вазнесе. А да се сав ваздух испунио анђелима, чуј шта вели Апостол, обраћајући се женама да држе покривала на глави: Жене су дужне да имају власт на глави, због анђела (уп. 1Кор 11,10). А Јаков опет: Анђео, вели, који ме избавља од младости моје (уп. 1Мојс 48,16). И они који су били заједно са апостолима у кући, говорили су Роди: То је анђео његов (Дап 12,15), и опет Јаков: Видех, вели, табор анђела (в. 1Мојс 32,2). А због чега је он видео табор анђела и војску на земљи? Као што цар заповеда да се војска постави у свакоме граду, да не би некако, када се дигне рат са варварима, град био заузет, тако је и Бог, будући да у ваздуху овом има и демона, варварских и дивљих, који вазда рат покрећу, непријатељa мира, њима супротставио војску анђелa, како би, појављујући се само, њих смирили, како би нам увек чували мир. А да би ти знао да постоје анђели мира, послушај ђаконе како у молитвама увек говоре: За анђела мира се помолимо! Видиш ли како су и анђели присутни и Мученици? Шта је, дакле, данас тужније од одсутних? Шта блаженије од нас који смо дошли и наслађујемо се овом светковином? Него, беседу о анђелима оставићемо за нека друга времена, а сада беседу наведимо на претпоставку данашњег Празника.
2. Какав је, дакле, данашњи Празник? Частан и велики, мили мој, (Празник) који надилази ум људи, и достојан великих дарова од Бога који га је установио. Јер данас се десило измирење Бога са родом човечанским, данас се разреши древно непријатељство, и дуготрајни рат престаде, данас се врати чудесан неки мир, какав се претходно никада није очекивао. Ко се, наиме, надао да је Бог намеравао да се помири са човеком? Не зато што је Господар нечовечан, него зато што је слуга лакомислен, не што је Господ суров, него што је роб незахвалан. Хоћеш ли да знаш како смо наљутили Човекољупца, тог благог Господара нашега? Право је, наиме, најпре упознати претпоставку претходног нашег непријатељства, како би се, када видиш почаствоване, нас противнике и непријатеље, задивио човекољубљу Онога који нас поштује, како не би помислио да је та промена настала на основу наших добрих дела, како не би, упознавши изобиље Његове благодати, престао за стално благодарити Му за величину дарова. Хоћеш ли, дакле, да знаш какосмо наљутили Господара нашега, Човекољупца, благога, доброга, који свиме управља на наше спасење? Он је некада хтео сасвим да искорени род наш, и тако се разгневио на нас, да је хтео уништити нас заједно са женама, и децом, и животињама, и имовином и читавом земљом. А ако хоћеш, ја ћу ти дати да чујеш и саму реченицу: Истребићу, каже наиме, човека којега створих са лица земље, и животиње, и имовину, јер сам се покајао што сам створио човека (в. 1Мојс 6,7). И како би научио да казујући: Истребићу човека којега створих са лица земље, Он није омрзнуо нашу природу, него се окренуо од неваљалства, Он говори човеку: Време сваког човека дође преда Ме (уп. 1Мојс 6,13). А да је омрзнуо човека, не би са њим разговарао. А сад видиш да није ни хтео да учини оно што је запретио учинити, него (видиш) и како се Гоподар правда робу, и како разговара са њим као са равним себи пријатељем, и како говори узроке погибије која ће наићи, не да човек научи узроке, него како би другима казивао, да себе учине разборитијима. Али као што сам говорио, род наш је претходно тако зло чинио да му Он запрети истребити га са саме земље.
Наставак у штампаном издању.
[1]Њихове мошти лежале су у близини земних остатака јеретичких.
[2] Епископ Флавијан.