Против пијаница

ПРОТИВ ПИЈАНИЦА

и о Васкрсењу, беседа изговорена на Свету и велику недељу Пасхе[1].

Одложисмо бреме поста, али немојмо одложити и плод поста, јер може се одложити бреме поста и убирати плод поста. Прошао је напор подвигa, но нека не прође труд око добрих дела; прошао је пост, но нека остане благочестије, или још боље, ни пост није прошао. Али, не бојте се, јер то казах – не најављујући другу Четрдесетницу, него најављујући вам исту врлину. Прође пост телесни, али није прошао пост духовни, овај је бољи од оног, и онај због овог настаде. Као што сам вам, када постисте, говорио да човек постећи може не постити, тако и сада говорим да човек може не постећи – постити. Можда ово што је изговорено изгледа као енигма, али ја ћу навести разрешење те загонетке. Како човек може постећи не постити? Кад се с једне стране уздржава од јелa, а с друге се не уздржава од грехова. А како се може не постећи постити? Када човек ужива храну, али не окуси грех. Овај пост је бољи од онога, и не само да је бољи, него и лакши; код онога поста многи се бране телесном слабошћу, тешким сврабом. Испунио сам се свраба, каже, не подносим некупање, пијење воде ми штети, не могу окусити поврће. Многе такве ствари сам слушао да говоре многи; а код овога поста не треба казати ништа такво. Купај се, седај за трпезу, умерено пиј вина, ако намераваш и месо да окусиш – нико ти неће бранити; уживај у свему, само се уздржи од греха. Виде ли како је тај пост лакши од свега? Човек се ту не може изговорити телесном слабошћу, то је чисто дело душе.

А може се и онај који не пије вино – напити, и онај који пије вино – бити трезан; а да постоји пијанство без вина, чуј од Пророка који говори: Тешко вама који се пјаните без вина (уп. Ис 28,1). А како се може напити без вина? Када необузданост страсти не умериш благочестивим разумом. А може се и човек који пије вино не напити; да није тако Павле не би наложио то Тимотеју, овако пишући: Користи мало вина због желуца свога и честих твојих слабости (уп. 1Тим 5,23). Пијанство није ништа друго него занос природних мисли, одвраћање размишљања, празнина разума, сиромаштво памети. А то не чини само пијанство које бива од вина, него и опијеност од беса и изопачене пожуде. Наиме, као што високу температуру производи и несаница, а производи је и исцрпљеност, и нерасположење, производи је и покварен сок (желудачни), те је различита претпоставка, а једно страдање и болест; тако и код овога: пијанство производи и вино, а произвиди га и пожуда, производи га и покварен сок – различите су претпоставке, а једна је страст и болест. Уздржимо се од пијанства! Не говорим: уздржимо се од вина, него уздржимо се од пијанства. Вино не производи пијанство, оно је творевина Божија, а творевина Божија не чини ништа лоше, него пијанство производи зла воља. А да се човек може и другачије напити, не само вином, чуј шта Павле вели: Не опијајте се вином, показавши да постоји и други начин напити се; Не опијате се вином, у чему је распусност (уп. Еф 5,18). У краткој изреци на чудесан начин исказа сву осуду пијанства. Шта значи то: Не опијајте се вином, у чему је распусност? Распусним зовемо оне младиће који су примили отачко наслеђе, и све одједном потрошили, не размисливши коме треба дати, и када, него напросто и хаљине, и злато, и сребро, и сво богатство очево раздају на блуднице и похотљивце. Исто такво је и пијанство, захвативши разум пијанца као распусног младића, иузевши под своју власт размишљање, приморава пијанце да сву суштину својих мисли излију без икаквог надзора и рачуна. Пијанац не зна шта треба казати, а шта прећутати, него су му уста непрестано отворена, нема ни резе, ни вратнице на устима; пијанац не зна да влада својим речима у свађи, не зна да покаже богатство разума, не зна да једно сачува, а друго потроши, него је све за трошак и излазак. Пијанство је својевољно лудило, издаја здравог разума, пијанство је несрећа за подсмех, болест за поругу, вољно беснило, оно је теже од губитка разума.

2. Хоћеш ли да знаш како је то пијаница гори и од човека ђавоиманог? Ђавоиманог човека сви ми жалимо, а овога мрзимо, са оним саосећамо, а на овога се гневимо и срдимо. Зашто? Ономе је напад страдање, а овоме лакомисленост, ономе лукавство непријатељa, а овоме лукавство помисли, и пијанац трпи исто што и демонизовани, исто се врти у круг, исто пада у занос, исто посрће, исто изврће очи, исто се тресе лежећи на земљи, пена му излази из уста и тако излива смрдљиву пљувачки, а уста му се испуне неподносивим воњем. Пријатељима је такав непријатан, непријатљима смешан, робовима за презир, жени незгодан, свима тежак, незгоднији од самих неразумних животиња. Неразумне животиње пију док су жедне, а жудњу за пићем одмере потребом, а овај жудњу за пићем заобиђе неуздржаношћу, те буде неразумнији од неразумних животиња; а оно заиста најтеже је што се мисли да болест испуњена толиким злима, која са собом носи толике несреће – није за осуду, него на гозбама богатих људи настаје надметање и такмичење у тој таквој бестидности, и више се препиру међу собом ко ће себе истаћи као узор (у томе), ко ће се изложити већем смеху, ко ће више опустити нерве, ко ће више унизити моћ, ко наљутити заједничког Господа, и треба тада видети стадион и надметање ђаволско. Пијанац је јаднији од мртвих, јер мртав човек лежи безосећајан, неспособан ни за добро ни за зло, а пијанац је створен за чињење неваљалстава, и покопавши душу у телу као у некаквом гробу, тако носи около своје тело. Виде ли како је и од демонизованог човека јаднији? Како је од мртвих безосећајнији? Хоћеш ли да кажем и нешто још веће од свега овога и теже? Опијајући се човек не може да уђе у Царство Небеско. Ко то каже? Павле. Не заваравајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лопови, ни похлепни, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи неће наследити Царство Божије (уп. 1Кор 6,9-10). Јеси ли чуо у које га је јато сврстао? Заједно са онима што лежу са хетерама, заједно са блудницима, идолопоклоницима, прељубницима, опадачима, људима похлепним, грабљивцима. И шта, кажеш ти, пијанац и развратник су исто? Човече, немој мени то говорити, немој од мене који сам просто прочитао законе божанске тражити да положим рачун, Павла питај, и он ће ти одговорити. Да ли они потпадају казни заједно са њима или не, о томе, нећу говорити, али да ће, слично идолопоклонику, бити избачен из Царства Небеског, то сасвим извесно тврдим; а кад је то опште признато, зашто даље од мене тражиш да положим рачун за меру тог сагрешења? Јер када буде остао испред врата, када буде избачен из Царства, када буде лишен спасења, када буде послат на вечно мучење, зашто мени дајеш мерило, теразије и тегове сагрешењa?

И тако, мили моји, страшно је пијанство и веома тешко. Не говорим о вама – не било! – јер сам чврсто убеђен да је душа ваша чиста од те болести и страсти, а доказ здравља је ваше бављење овде, ревносно сабрање, трезвено слушање; јер се нико, напивши се вина, не може зажелети речи Божанских. Не опијајте се вином, у чему је распусност, него се испуњавајте Духом (уп. Еф 5,18). То је лепо „пијанство“: обезнани душу своју Духом, да те не би обезнанило пијанство; запосли претходно разум и мисли, како она бестидна страст не би нашла простора. Због тога није казао: „Причешћујте се Духом“, него: „Испуњавајте се Духом“. До врха испуни разум Духом, као чашу, како ђаво даље не би могао ништа да убаци, јер надаље се не треба једноставно причешћивати Духом, него се испунити Духом, псалмима, химнама, одама духовним (Еф 5,19), чиме се данас ви испунисте. Због тога имам поуздања у вашу целомудреност. На располагању нам је и чаша доброга пијанства, постоји чаша која производи пијанство целомудрености, а не одузетости. Која је то? Чаша духовна, Чаша нескверна, Чаша Крви Господње. Она не доводи до пијанства, она не доводи до одузетости, јер не одузима моћ, него буди, она не олабављује нерве, него их затеже, јер она доводи до трезвености, она је почаст анђелима, страх демонима, цењена међу људима, мила Господу. Видиш ли шта каже Давид о Чаши тој духовној, положеној на овој Трпези? Припремио си преда мном трпезу, насупрот тлачитеља мојих, намазао си уљем главу моју, и чаша Твоја као да опија најаче (Пс 22,5). А да се ти, чувши реч опијање не би одмах уплашио, и помислио да је то духовна немоћ, додао је да је она најача и најснажнија. Нов начин опијања, даје снагу, чини силним и моћним, јер потекао је из стене духовне, он није изокретање, него умножавање духовних мисли.

Наставак у штампаном издању.

 


[1]Беседa носи наслов: Κατ μεθυντων, κα ες τν νάστασιν, λόγος λεχθες τγί κα μεγάλ Κυριακ το Πάσχα. (Преводвидиуподнасловурасправе). На латинском: Adversus ebriosos et de resurrectione, sermo habitus in sancta et magna Dominica Pashae. Грчкитесту PG 49, 433-442.