О ЈУДИНОМ ИЗДАЈСТВУ
О Божанској и Тајној Вечери Спаситељевој,
и о издајству Јудином, и о Пасхи и давању Божанских Тајни,
и о незлопамћењу.
Беседа друга
Изговорена на Свети и Велики четвртак
Хтео сам, драги моји, наново да се дотакнем теме о Праоцу (Аврааму), те да вам овде приредим духовну гозбу, незахвалност издајника нам, међутим, језик вуче ка њему, а и доба дана нагони исказати лудило безочности његове. А ти, мили мој, слушајући ово немој да будеш тужан што је Господ издан, или још боље, уздиши и плачи, не због изданога Исуса, него због Јуде који Га је издао. Јер издани Исус је спасао икумену, а издајица Јуда је погубио сопствену душу, и издани Исус седи са десне стране Оца на небу, а издавши Јуда је сада у аду, и чека неумољиво и вечно кажњавање. Због тога уздиши, због тога плачи, кад се већ и сам Господ наш Исус Христос видевши Јуду узнемири и заплака. Видећи га, вели Писмо, узбуди се духом и рече: један од вас издаће Ме (уп. Јн 13,21). А због чега се узбуди? Увиђајући да после толике поуке, после толиких савета овај није осетио у какав бездан себе гура. Господ се, дакле, гледајући лудило овога ученика и жалећи га, узбуди и заплака. Еванђелисти, наиме, истичу то и тамо и овамо како би уверили у истину домостроја. Узбуди се, дакле Господ, видећи огромну незахвалност тога ученика, а поучавајући нас, њих јепонајвише жалио, њих који зло чине, а не оне који зло страдају; јер они који зло и неправедно страдају, ти су у већој мери достојни блаженства. Због тога Христос говори: Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско (Мт 5,10). Виде ли колику је корист показао онима који зло страдају? А гледај, опет, на другој страни неизбежну одмазду онима који зло чине – чуј од блаженога Павла који говори: А ви, браћо, постадосте слични црквама Божијим које су у Јудеји, јер пропатисте од својих сународника исто што и оне од Јудеја, који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нама, вели, бране да говоримо незнабошцима како би се спасли, ради испуњења сагрешења њихових; а на крају их сустиже гнев Божији (уп. 1Сол 2,14-16). Јеси ли видео да он заиста с разлогом оплакује и жали оне који зло чине? Због тога се човекољубиви Бог, видећи дрскост тога ученика, узнемири и заплака, показујући тако сажаљење према том ученику, и величину свог човекољубља, јер све до саме издаје није престао да брине о исправљању тога ученика. Због тога, дакле, плачи горко и још више уздиши, пошто се и Господ због њега ожалости. Узбуди се, вели, духом Исус и каза: Један од вас ће Ме издати. О, колико милосрђе, колика добротаГосподња! Издани тугује над издајником. Видећи га, наиме, да остаје при неваљалству, узбуди се и каза: Један од вас ће Ме издати. Запази колика дуготрпељивост. Колико човекољубље. Како штеди незахвалника и неће да га начини бестидним, него све ученике уводи у бојазан и чини напетим, да би овоме дао некакав повод да измени то своје лудило. Али, када душа која не прихвата семе благочешћа постане безосећајна, она не прима савет, не саветује се, него помрачивши се страшћу баца се у поноре, управо стога се ни он ништа није окористио од толиког долготерпенија. Један од вас ће ме, вели, издати. Због чега се узбуди и растужи? Показујући истовремено и брижну љубав своју, и поучавајући нас да понајвише треба жалити оне који чине зло ближњему. Јер они навлаче гнев на себе. Не онога који зло страда, него онога који зло чини, тога посвуда справом треба жалити. Јер зло страдати, то нам припрема Царство Небеско, а зло чинити некоме то нам бива узрок геене и кажњавања. Блажени, вели Господ, прогнани правде ради. Видиш ли како зло страдати има као плату и бојну награду Царство Небеско? Послушај како зло чинити доноси кажњавање и одмазду. Јер Павле, казујући о Јудејима да су убили Господа, и пророке прогнали, придодао је: Којима је крај по делима њиховим. Виде ли како они прогнани добијају Царство Небеско, а прогонитељи наслеђују гнев Божији? А не покрећем тек тако ово за вашу љубав, него како бисмо се поучили да се не гневимо на непријатеље наше, да је боље да их благосиљамо, плачемо и јадикујемо над њима. Јер они који зло страдају заправо су они који нас безразложно мрзе. Ако на тај начин припремимо душу своју да се не гневи, него и да тугује над њима, тада ћемо, по речима Господњим, бити у стању и да се помолимо за њих, и тиме привући многу одозго наклоност. Због тога вам, наиме, четврти дан говорим о молитви за непријатеље, како би реч поуке истрајношћу наговора постала трајна, како би се укоренила у вашим мислима. Због тога вас исцрпљујем речима, да спласне бујица гнева, примири се упала, те да онај који приступа молитви буде очишћен од гнева. Јер Христос није то саветовао само због непријатељa, него због нас који им праштамо сагрешења. Јер више ћеш добити него дати када се ослободш гнева на непријатеља. А какоћу, кажеш, више добити? Добро пази! Ако, дакле, опростиш сагрешења непријатељу, занемариће ти се прегрешења према Господу. Ова су непоправљива и неопростива, а она носе велику утеху и опроштај. Чуј, наиме, од Илија како говори синовима својим: Ако човек грешећи сагреши на човека, свештеник ће се помолити за њега, а ако сагреши на Бога, ко ће се за њега помолити? (уп. 1Сам 2,25). Оно је тако велика рана, ни молитва је не разрешује лако. И молитва не разрешује тај толики прекршај, а праштање сагрешења непријатељу – одмах га разрешава. Због тога је Бог њих назвао талантима, та сагрешења на Господа, а ова стотином динара (Мт 18,23-35), коју ако опростиш, опростиће ти се десет хиљада таланата.
2. Него, о молитви је довољно речено. А ако хоћеш, почињући мало поиздаље, вратимо беседу на издајство, те да видимо како је наш Господ издан. А да бисмо упознали и сво лудило издајника, и да бисмо познали незахвалност тога ученика, и неисказиво човекољубље Господа, послушајмо Еванђелисту како нам описује његову дрскост: Тада, вели, један од Дванесторице, Јуда звани Искариотски, отишавши првосвештеницима каза им: Шта ћете ми дати и ја ћу вам Га издати? (Мт 26,14-15). Чини се, наиме, да је речено јасно, и да ништа више није потребно; а ако човек тачно испита сваку поједину реч казанога, треба му много сазерцање и велика дубина мисли. Најпре – тренутак. Јер Еванђелиста га не назначује тек тако, он, наиме, не каже једноставно: отишавши, него је придодао: тада отишавши. Кадаје то: тада? И због чега назначује тај тренутак? Не назначује нам Еванђелиста тек онако тренутак, јер он говори Духом Светим, а ко говори Духом Светим не говори ништа тек онако и узалуд. Шта, дакле, значи то: тада? Пре тог времена, пре самог оног часа, дошла је млада жена носећи алавастерску посуду са миром и излила то уље на главу Господа. Та жена је показала велику веру, показала служење много, показала велико послушање и побожност, одвратила се од претходног живота, постала је боља и целомудренија. И управо када се та блудница беше покајала, када је Господа препознала, тада је ученик издао Учитеља. Тада! Када је блуднца пришла, изливши алавастерски сасуд мира на ноге Исуса и властитом косом их обрисала (в. Лк 7,38); много служење је показивала, тим својим исповедањем избрисавши сагрешења у свим временима. Тада, када је (Јуда) видео њу како показује толико служење Учитељу, тада је он сaм похитао на безакону издају. И она млада жена је са самога дна неваљалства отишла на небо, а он је после небројених чуда и знакова, после толике поуке, после неизрецивог снисхођења (Христовог), пао на само дно понорa. Због тога је Павле говорио: Ко мисли да стоји, нека пази да не падне (1Кор 10,12), а Пророк је одавно завапио: Не устаје ли ко падне? Или ко зађе не враћа ли се? (Јер 8,4) – да онај који стоји не буде самопоуздан, него да буде непрестано спреман на борбу, а да онај који падне не очајава над собом. Због тога нам је Еванђелиста, описујући догађаје са оним незахвалним учеником, говорио: Тада отишавши, то јест, нису га други позвали, нити га је други присилио, нити је од другога добио подстицај, него се томе окренуо сам собом гоњен, показавши да је сaм по себи и по властитој вољи доспео до тог безаконог предузећа, непокренут ниједним узроком, него је он себе навео на издајство Господа неваљалством које извире изнутра.
Наставак у штампаном издању