БЕСЕДА ТРЕЋА
О милостињи, и о десет девојака.
Да ли знате одакле смо пре неки дан започели слово, а где смо га завршили, или од ког предмета (почевши) на коме су се речи претходне беседе зауставиле? Него, мислим да сте заборавили где смо зауставили слово; а ја знам, и не кривим вас због тога, нити осуђујем. Јер свако од вас има жену, и издржава децу, и брине о пословима домаћим – једни служе у војсци, други су занатлије, и свако од вас се бави различитим пословима. А ми се бавимо беседама, и у њима се увежбавамо, и на то трошимо време, тако да вас не треба корити за то, него похвалити за ревност што не пропуштате ни једну недељу, него се, све друго презирући, састајете у Цркви. Јер то је највећа похвала нашем граду, не то што има гужву и предграђa, нити златом украшене домове и столове[1],него зато шти има народ ревносан и будан. Јер ми не познајемо добар род дрвета по листовима, него по плодовима. Уосталом, ми и предњачимо пред бесловесним животињама тиме што имамо језик, и што размењујемо речи, и што волимо слово; човек који не воли слово, много је неразмнији од стоке, јер не зна чиме је почастован, и откуда ту част има. И лепо је говорио Пророк: Човек у части будући, не разумеде, изједначи се са стоком неразумном, и постаде јој сличан (Пс 48,13). А ти, човек словесан будући, не волиш слово? Кажи ми, које ћеш оправдање имати?
Тако да сте ми ви непходнији од свега, ви који се окрилатисте за слово врлине, и који све друге ствари подређујте божанским речима. Хајде, дакле, да се и ми дохватимо предмета, и да кажемо оно што следи за оним што је ономад говорено; дужан сам вам, и радо отплаћујем тај дуг, јер ми отплата не доноси осиромашење, него ми сабира богатство. Код послова ванцрквених дужници избегавају повериоце, да не плате, а ја вас јурим да отплатим, и с пуним правом; јер код ванцрквених послова отплата производи осиромашење, а код беседе, отплата рађа богатство. На пример: дужан сам некоме паре, ако их положим, оне не могу бити и код њега и код мене, него су мене напустиле, а за њега су се залепиле, а ако положим беседу, она је и са мном, и сви ви је имате; ако сам задржао слово и не предам га, онда сам ја сиромашан, а када га положим, тада постајем добростојећи; ако не положим беседу, тада се ја сaм богатим, ако положим, са свима вама убирам плод. Хајде, дакле, да отплатимо дуг, а шта је он био? Пре неки дан смо уважбавали беседу о покајању, и говорили смо да су многи и шаролики путеви покајања, е како би нам спасење било лако. Јер да нам је Бог дао један пут покајања, затезали бисмо говорећи: Не можемо њиме ићи, не можемо се спасити; а овако, отсецајући ти такав изговор, није ти дао само један пут, ни два, ни три, него многе и различите, како би ти, тим мноштвом, лаким учинио узлазак на небо. Говорили смо да је покајање лако, те да у њему нема ништа тешко. Грешник си? Уђи у Цркву, кажи: „Сагрешио сам!“ И разрешио си се греха. И Давида смо, који је сагрешио и раздрешио се греха, извели на среду; а затим смо подсетили и на други пут – заплакати код сагрешења, те смо говорили: која је то мука? Не треба ни давати паре, нити дугим путем пешачити, нити ишта друго такво, него само заплакати код сагрешења; и навели смо из Писма то да се Бог предомислио код Ахаава, зато што је он заплакао и ожалостио се, и Он сaм је ово говорио Илији: Виде ли како прође Ахаав преда мном плачући и жалостећи се? Нећу учинити по гневу свом (1Сам 21,29). А затим смо дали и трећипут покајања, а из Писма смо извели на среду фарисеја и цариника; јер фарисеј је, надмено се хвалисајући, отпао од праведности, а цариник је, смиреноуман будући, сишао (из храма) пожњевши праведност, и праведан постаде не уложивши никакву муку; речи је дао, а ствари добио. Хајде, дакле, да пређемо на наставак, и да наведемо и четврти пут покајања. А који је то? Говорим о милостињи, тој краљици врлинa која људе хитро узводи на сводове небеске, тој заштитници врлине. Велика је ствар милостиња, због тога је Соломон завапио: Велики је човек и частан муж милосрдан. Велика су крила милостиње, секу ваздух, обилазе месец, надилазе зраке сунчеве, узводе на саме сводове небеске. Али ни тамо не стају, него и небо прелазе, и народ ангелски прелећу, и хорове оне архангелa, и све силе вишње, и стају пред престолом царским; поучи се из самога Писма које исто то говори: Корнилије, молитве твоје и милостиње твоје узиђоше пред лице Божије (уп. ДАп 10,3-4). А ово: пред лице Божије значи: ако би и многа сагрешења имао, а био заштићен милостињом, не бој се, јер ниједна од вишњих сила неће јој се супротставити, она тражи што треба, има сопствени рукопис, на руке те прихвата. То је, наиме, глас Господара; онај који, ако учини једноме од ових најмањих, мени је учинио (в. Мт 25,40). Тако, дакле, колико год да имаш других грехова, милосрђе твоје их све покрива.
2. Зар не знаш онај пример у Еванђељу са десет девојака, како оне које нису имале милосрђа, а беху се увежбале у девству, остадоше изван брачне ложнице? Беху, вели (Писмо), десет девојка – пет лудих, и пет мудрих; оне мудре су имале уља, а оне луде уља нису имале, те им се лампе угасише. Ове луде, пришавши мудрим, казаху: Дајте нам уља из ваших посуда (в. Мт 25,1-8). Стид ме је, и црвеним кад слушам луду девојку, кад чујем тај назив, црвеним – после толике врлине, после држања девства, након што им је тело ка небу полетело, након што су имале надметање са силама вишњим и поднеле ватру, након што су савладале жар задовољства – тада су чуле да су луде, и с правом су луде, јер су учиниле велику ствар, а савладала их је мала. И приђоше им, вели Писмо, оне луде и казаху мудрим: Дајте нам уља из посуда ваших. А ове казаху: Не можемо вам дати, да не би недостало и нама и вама (в. Мт 25,8-9); нису то учиниле зато што немају срца, нити због злобе, него због временског теснаца, јер Женик је намеравао да дође. И луде су имале лампе, али мудре су имале уља, а луде га нису имале. Девствовање је, наиме, пламен, а уље је милосрђе. И као што пламен (лампе), када нема уља да га напаја, нестаје, тако се и девствовање, ако нема мислосрђа, гаси. Дајте нам уља из посуда ваших. А оне њима: Не можемо вам дати. И речи те нису из неваљалства, него из страха. Да не би недостало и нама и вама, да се не деси да док све настојимо ући, не останемо све да чекамо; Него, идите и купите од продаваца (Мт 25,9). А ко су трговци тим уљем? Сиромаси, који су засели испред цркве због мислостиње. И за колико (га продају)? Колико даш, цена није одређена, како се не би изговарао сиромаштвом. Колико имаш, за толико пазари! Имаш један обол?[2]Купи њиме небо, не зато што је небо јефтино, него зато што је Господ човекољубив. Немаш ни обол? Дај чашу хладне воде. Који напоји чашом хладне воде једнога од ових малих мене ради, неће му пропасти плата (уп. Мт 10,42). Небо је трговина и посао, а нас није брига. Дај хлеб, и узми врт рајски; дај мало, и узми велико; дај смртно, и узми бесмртно; дај трулежно, и узми нетрулежно. Да постоји неки вашар на коме има ствари јефтиних, и обиље јелa, и да се много тога може пазарити за мале (паре), зар се не би распродавши имовину, и све друго оставивши по страни, упустио у такав посао? И тамо где су трулежне ствари, тамо показујете толику ревност, а где се радио о бесмртности толико сте лакомислени и безбрижни? Дај сиромаху да те, ако би ти и ћутао, небројена уста бране када милостиња устане и осигура те – милостиња је откуп душе. Због тога, као што пред вратима цркве (стоје) судови испуњени водом, како би опрао руке, тако сиромаси седеизван цркве, како би опрао руке душе. Опрао си водом овечулне руке? Опери руке душе милостињом. Не изговарај се сиромаштвом – удовица, она у сиромаштву крајњем, угостила је Илију, и сиромаштво јој није било сметња, него га је примила са радошћу многом, због тога је примила достојне плодове, и пожњела класје милостиње. Али, мождаслушалац вели: Дај и мени Илију. Што тражиш Илију? Ја ти дајем Господа Илијиног, а ти Га не храниш. Ако би нашао Илију, како би (онда) њега угостио? Христова је, господара свих ствари, тврдња: Који ако учини једноме од ових малих, мени је учинио (уп. Мт 25,40). Ако би цар позвао некога на вечеру, и када би слуге приступиле њима, казао: Заблагодарите овоме много уместо мене, он ме је када сам био у сиромаштву нахранио и угостио, он ми је учинио многа доброчинства у време тескобе, зар не би свако паре своје потрошио на њега којему и цар благодари? Зар тај не би био заштићен? Зар се свако не би потрудио да му се представи и спријатељи са њим?
Наставак у штампаном издању.
[1]Грч. τρίκιλνον, сто са три ослонца.
[2]Новчић мале вредности, као наш динар, једна шестина драхме.