БЕСЕДА ДЕСЕТА
Похвала онима који су и после обедовања дошли
да слушају (проповед), и фисиологија света, и против оних
који обоготворују творевину, и о незаклињању.
Веселим се и радујем са свима вама што сте позив који сам недавно упутио онима који не посте, те због тога пропуштају (беседу), на делу извели. И мислим да многи од оних који су обедовали данас овде присуствују, и испуњавају нам овај лепи скуп, а то нагађам по томе што нам је призор постао блиставији, а сабрање слушалаца веће. Нисмо узалуд, како мислим, о томе потрошили многе речи, молећи вашу љубав да их доведете мајци,1) и убедите да је после телесне хране дозвољено узимати и храну духовну. Када сте, кажи, боље учинили, љубљени моји? На прошлом сабрању, када сте се после трпезе окренули сну, или сада, када сте се после трпезе затекли на слушању божанских закона? Онда када сте боравили на тргу и учествовали на сабрањима која ништа корисно немају, или сада када стојите са браћом вашом и слушате речи пророчке? Није, драги моји, срамота јести, него шта је срамно? Најевши се остати кући и не доћи на свештену ову светковину. Јер остајући дома бићеш доконији и тромији, а дошавши овде збацићеш са себе сваки сан и сваки немар, и не само немар, него одложивши сваку тугу, бићеш лакши и спремнијиу свему што те задеси. И што говорити о другим стварима? Само стани близу онога који пости, и одмах си од њега примио благоуханије, јер који пости тај је миро духовно, те и очима и језиком и свиме показује благоустројство душе. Ово не говорим осуђујући оне који обедују, него како бих показао плод поста. Постом не називам само уздржавање од јелa, него још и пре – уздржавање од сагрешењa, будући да онај који је, обедовавши, овде приспео са одговарајућом разборитошћу, не заостаје много за оним који пости, као што, наиме, ни онај који пости, а не пази са ревношћу и строгошћу на оно што се говори, ништа велико неће добити од тог поста. Јер онај који обедује, а заједничари на светом сабрању са одговарајућом ревношћу, много је бољи од онога који није ништа јео, а остао дома, јер нам никакву корист неће донети то што не једемо, колика добра и корисити ће нам донети учестовање у духовној поуци. Јер где ћеш друго чути оно о чему се овде философира? Ако одеш у суд – тамо ћеш се препирати и расправљати; ако одеш у градско веће – брига о градским пословима; ако одеш дома – са свих страна те сатире брига о приватним пословима; ако одеш на скуп и сабрање на тргу – и тамо све земно и пропадиво, јер код свих који се тамо скупљају буде говора или о трговини, или о добити, или о богатој трпези, или о купопродаји земље, или о другим уговорним обавезама, или о тестаментима, или о наследствима, или о другим таквим стварима. Па и да уђеш у саме одаје царске, и тамо ћеш опет слушати о истом, сви разговарају о парама, о власти, о слави која се овде цени – ништа духовно; а овде све супротно – о небу и стварима небеским, о души и овом нашем животу, и због чега смо настали, и због чега овде боравимо толико времена, и где ћемо одавде отићи, и шта нас после тога чека, и због чега је тело наше земно, и која је природа смрти, и шта је заправо овај садашњи живот, а шта је будући, напросто – ни о чему земном, него сви овде говоримо о стварима духовним, и примивши велику потпору спасења, тако ћемо се удаљити одавде, са добром надом.
2. Пошто, дакле, нисмо залуд бацили семе, него тако како сам вас и замолио, уловили сте све који су се били оделили од вас, хајде да и ми вас наградимо, те потсетивши вас на понешто од онога што је претходно било казано, отплатимо и остатак дуга. Дакле, шта је претходно било казано? Истраживали смо како је и на који начин, пре давања Писама, Бог управљао нашим стварима, и говорили смо да је Он род наш поучавао посредством творевине, створивши и распростревши небо, ту највећу књигу, корисну и мудрима и простима, и сиромашнима богатима, и Скитима и варварима, напросто свима који живе на земљи, књигу много већу од мноштва оних које се изучавају. Говорили смо много тога о ноћи и дану, о благоустројству њиховом, о ритму који они чувају са тачношћу многом, говорили много и о колу годишњих доба, и о њиховој једнакости. Као што, наиме, дан не закине ни пола сата од ноћи током читаве године, тако су и годишња доба међу собом разделила све дане. Али као што сам и претходно говорио, не доказује Творца само величина и лепота творевине, него и начин стварања, и сaм начин њеног састава, и натприродни след ствари. Јер природни след ствари био би да земља носи воду, а сада видимо да је супротно, земља се држи на водама. Ток природе би био да ватра стреми на горе, а сада гледамо супротно – сунчеви зраци се окрећу доле према земљи; и да постоје наднебеске воде које се не разливају, и да сунце одоздо ходи, и нити се гаси од тих вода, нити уништава ту влагу. Осим тога, говорили смо да је овај свет састављен од четири стихије које су узајамно супротне и у борби, и ниједна од њих није уништила ону другу, премда се узајамно уништавају. Очигледно је стога да их нека невидљива сила зауздава, и да им је поводац Воља Божија.