ПОХВАЛА
СВЕТОЈ ПРВОМУЧЕНИЦИ
И РАВНОАПОСТОЛНОЈ ТЕКЛИ[1]
Благодат Духа (Светога) подигла нам је лепе слике светих – оне на годишњим поменима њиховим – и (тако нам) непрекидно чува свежим дела њихова која временом одлазе у заборав. Јер сваки (од нас) када се суочи са поменом (светоме), као у огледалу се огледа у лепоти дела (њихових) и посматра дела (њихова) положена у слици помена. И ја мислим огледати се данас у блаженој оној девојци, која као на икони стоји на овом помену, дижући венац, како онај (борбе) против задовољстава тако и онај због опасности, и нудећи Господару свих како девственост, тако и мучеништво. Беше у ње, наиме, подвигâ девствености, (подвига) који су ствар велика онима који строго пазе, и мучеништво пре мучеништва. Задовољства су, наиме, телу страшни крвници, или боље: и од крвника су страшнија, јер она везују нерукотвореним везама: кроз очи душу стружу, кроз слух вољи (човека) непажљивога нуде светиљку сластољубља, разум шибају бичем страсти, један за другим подижу на нас бојни строј. Када човек очима заповеди да буду слепе за лепоту (телесну), онда задовољства у то што је (тако) закључано допиру кроз слух, отључавајући га разузданим песмама; када се деси да су уши затворене за блудне песме, поигравају се са разуздано окићеним помислима, а када их, кратко казано, у свему томе будни будући победимо, док спавамо производе нам утваре, то им је вечни круг сврставања у бојни строј који се не повлачи заједно са сунцем, нити ноћу мирује. А ако још дохвате младост, настане сплет ватре са ватром, спој пећи и трске. Јер младост се лако распали задовољстваима, разгори се лакше од маслиновог уља, а за напоре целомудрености је размажена. Све то је блаженој девојци девстовање учинило дуготрајним неким мучеништвом, док се борила са задовољствима као мученик са зверима, док се рвала са помислима као овај са мучењима, док се суочавала са представама сластољубља као са принудама крвникâ да би опет победила у том тако шароликом и домаћем рату, јер јој је огањ воље био ватренији од онога природе – и свештен. Но природа се повуче пред девојком, и док друге тиранише и нагони на спајање, код Текле се увежбала у девствености; а родитељи, не знајући за нагодбе детета (својега) у погледу девстваности, нити да је изведена из дома родитељског за Господара Христа са неба јој датога, опширно су јој наводили многе опомене о браковима; а песма Павлова је држала будном девојку: Неудата брине за Господње, да буде света и телом и духом (1Кор 7,34). Одмах венац девствености, он јој је био прва брига, јер бринула је бригу пуну благослова, бринула је бригу слободнију од сваке небриге, како би била света и телом и духом. Ништа јој не беше заједничко са земљом, никакво сродство са брачним обавезама, као што је: трпети младожењу док блудничи, подносити свакава подозрења, остати без слободе излазака (из дома), учити се припреми хране, дотерана – изложити се зависти, трпети пљување пре но што се породи, као да још није постала удата жена, а када се породи дочекати пребацивања због деце. Родила се девојчица? Муж се зловољи што није дечко. Дошао је и дечко? (Зловољи се што се) родило дете које није баш најлепше. Оба су веома лепа? Брига још гора због лепоте. Одбили су се од млека? …[2]Следи опет страх око подизања, када су здрава – страх да се не разболе, ужас да не умру, када умру – страх да на1даље не буде презрена као бездетна, а када не умру, још тежа брига о њима живима, откуд средстава за образовање деце, како припремити брачни савез, како (обезбедити) пристојност одеће, како слуге поделити свакоме, шта од имовине доделити старијему, како примирити завист млађега. Неудата брине за Господње, како би била света и телом и духом.
Наставак у штампаном издању.
[1]Наслов четврте беседе на грчком гласи: Εἰς τὴν ἁγίαν πρωτομάρτυρα κα ὶἀπόστολον Θέκλαν, дакле: О Светој Првомученици и равноапостолној Текли. Њен латински назив је: Laudatios. protomartyris et apostolae Theclae. Грчки тест у PG 50, 745-748
[2]На овом месту недостаје део беседе.