БЕСЕДА
СВЕТИМ МУЧЕНИЦИМА[1]
Празници мученика огледају се не само у (годишњем) кретању дана него и размишљању оних који их савршавају. Наводим пример: Повео си се за мучеником? Поревновао си врлини његовој? По трагу његовом потрчао си за мудрољубљем? (Онда си) и кад није дан Мученика савршио празник Мученика. Одавање части Мученику је опонашање Мученика. И као што су они који чине лоше ствари и на празнике – без празника, тако и они који иду за врлином и кад нема празновања савршавају празник, јер празник знаменује чистота савести. Исто то објављујући и Павле је говорио: Тако да не празнујемо у квасцу староме, квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хлебовима искрености и истине (1Кор 5,8). Постоје, дакле, бесквасни хлебови код Јудеја, а постоје и код нас, али је код њих бесквасни хлеб (умешен) од брашна, а код нас је то чистота живљења, живот ослобођен сваке злоће. Тако да онај који свој живот чува чистим од прљавштине и љаге, тај свакога дана слави, увек празнује, макар и не био дан Мученика макар он не био у храмовима Мученика него седео дома. Јер празник Мученикâ може се савршавати и насамо. А ово говорим, не да не долазимо на гробове Мученикâ него да им када стигнемо изађемо у сусрет са одговарајућим усрђем, и то не само на дане њихове, него да покажемо исту богобојажљивост и када нису њихови дани. Јер ко се не би задивио данашњем сабрању нашем, том блиставом призору, кипућој љубави, топлом расположењу, жељи неукротивој? Као да се гототосав град овде преселио, те нити је слугу (у граду) задржао страх од господара, нити сиромаха принуда немаштине, нити старца немоћ (његових) година, нити жену слабост природе, нити богатога надутост богатства, ни архонта охолост власти, него је чежња за Мученицима, одбацујући сваку такву неједнакост, и немоћ природе и изнудицу сиромаштва, једним ланцем овде довукла толико мноштво (народа), и окрилативши чежњом за Мученицима, као да сте сада грађани неба постали, јер згазивши сваку страст неуздржања и похоте, пламтите чежњом за Мученицима. И као што од излазећег зрака сунчевога звери беже и завлаче се у своје јазбине, тако се и када светлост Мученика засветли у разуму вашем, све болести завлаче (под земљу) и пали се блистави пламен мудрољубља. Али да то не буде само сада, него непрекидно и када се ово духовно сабрање разиђе да тај пламен чувамо, те да се са истом богобојажљивошћу и удаљимо дома, а не у крчме и јавне куће, препустивши се опијању и гозбама. Ноћ сте посредством светих свеноћних бденија даном учинили, немојте да опет од дана ноћ начините опијањам, пијанчењем и певањем блудних песама. Одао си част Мученицима присуством (својим), слушањем (беседе), ревновањем, одај им част и пристојним повратком, немој да неко, видевши те бестиднога у крчми, каже да ниси ни дошао због Мученика него да страст увећаш, да удовољиш неваљалој пожуди. А ово говорим забрањујући не раскошно живљење, него бранећи чињење греха, забрањујући не пијење, него спречавајући пијанчење. Јер није вино лоше, него је неумереност лоша, вино је, наиме, дар Божији, а неумереност је ђаволов проналазак. Служите, дакле, Господу у страху и радујте му се са трепетом (Пс 2,11).
Наставак беседе у штампаном издању
[1]Наслов беседе на грчком гласи: Εἰς μάρτυρας ὁμιλία. Њен латински назив је: In martyres homilia. Грчки текст у PG 50, 661-666.