БЕСЕДА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА
Претходно сабрање јe био са епископом у Новој цркви, а ово је казано у Старој, на одељак Апостолов: А кад дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице (Гал 2,11), и показује да то што се дешавало није било супротстављање, него икономија[1].
Један дан остадох без вас, а као да сам читаву годину био од вас одвојен, тако то време проводих зловољећи се и не знајући за себе. А да је то истина, знате и по ономе што ви доживесте. Јер као што се дете које још сиса када га одвојe од мајчиних груди, где год да га однесу, често осврће гледајући према мајци својој, управо тако и ја, однесен подаље од недара материних, често се освртах тражећи свуда около свето сабрање ваше. Но, имадох довољну утеху у томе што то трпим повинујући се нежноме оцу[2], и награда послушања потискивала је небригу што настаје кад је човек у гостима. Јер то је мени блиставије од сваке круне, часније од венца, то свуда ићи около са тим родитељем (духовним), то ми је и украс и осигурање, украс што сам га тако придобио и привукао љубави својој, да нигде и никада не прихвата појавити се без чеда (својега), а осигурање што присуствујући и гледајући ме како се подвизавам, свакако ће нам својим молитвама понудити и савезништво у тој борби. И као што руке кормиларa, кормила и дах зефира са сигурношћу прослеђују брод у луке, управо тако и благо1воленије, љубав и молитвена помоћ овога (човека), боље од зефира, кормиларa и кормила управљају реч нашу. А осим тога, мене је тешило и то што сте се тада науживали блиставе трпезе и имали частољубивог и богатог домаћина. А дознадосмо то не само по ономеш што смо чули, него и на самом искуству. Беше неких који нам пренесоше оно што је било казано, те по тим остацима наслутисмо сву гозбу. Похвалих, дакле, домаћина и задивих се раскоши и богатству, а и вас сматрах блаженима за благоволеније (ваше) и строгост, што казано са толиким стражом примате, да га и другоме пренесете. Због тога и ми спремно говоримо љубави вашој. Јер ко овде баца семе, не баца га поред пута, нити га просипа у трње, нити сеје на камену, тако је масна и дубоко узорана њива ваша, примивши све у своја недра она умножава семе. Али ако сте ми икада понудили спремност и ревност многу при слушању – као што сте ми увек нудили – тражим да исту ту (ревност) покажете и данас. Јер беседа нам није о стварима случајним, него о великим. Стога ми требају очи што на све стране виде, разум разбуђен, памет хитра, мисли сабране, душа бодра и будна. Јер сви чусте читање из Апостола, и ако је неко добро пазио на то што је прочитано, зна да ми данас предстоје велике борбе и знојења. Кад дође, каже наиме, Петар у Антиохију, супротставихму се у лице (Гал 2,11).
2. Зар сваког слушалаца не буни то што се Павле супротставио Петру, што се ти стубови Цркве сударају и ударају једна на другога? Јер они уистину јесу стубови што држе и носе веру, стубови и заштита, очи тела Цркве, источници добара, ризнице и пристаништа, и шта год човек да каже (о њима), још неће досегнути достојанство њихово, него колико год да су им похвале велике, исто толико је већа и наша борба. Ободрите се, дакле, о оцима је беседа, да одбацимо осуде које против њих износе ванцрквени и туђи вери (људи). А кад дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице, јер беше за осуду (Гал 2,11). Затим (долази) и узрок суде: Јер пре но што дођоше неки од Јакова, јеђашезаједно са незнабошцима; а кад они дођоше, снебиваше се и одвајаше бојећи се оних из обрезања. И дволичаху са њим и остали Јудеји, тако да и Варнава пристаде на њихово дволичење. Али кад не видех да иду право к истини Еванђеља, казах Петру пред свима (Гал 2,12-14). И горе говори: у лице, и овде: пред свима. „Пред свима“. Пазите добро на ово: пред свима. Ако ти, Јудеј будући, живиш незнабожачки, а не јудејски, што незнабошце примораваш да живе јудејски?[3] (Гал 2,14). Можда ћете похвалити смелост Павлову, што се није жацнуо достојанства личности, што се због истине Еванђеља не посдите од присутних. Али ако то јесте похвала Павлу, то постаје и срамота наша. Зашто, ако је Павле добро учинио? Али Петар је лоше, ако није добро поступио. Каква ми је, дакле, корист ако други од два заједно упреднута коња храмље? Јер беседа ми није (упућена) Павлу, него људима ванцрквеним. Због тога вас позивам да пазите. Јер оптужбу ћу увећати и већом је учинити, како би вам и ревновање увећао. Јер ко се подвизава, тај је трезвен, ко страхује за оца, тај пази, а ко слуша оптужбу, тај жели да увећа и одбрану. Дакле, ако почнем увећавати оптужницу, немојте помислити да то што се говори (потиче) од нашега мишљења. Беседом вам, наиме, продубљујем размишљање, прокопавам ум, како би одложивши мисли у дубину њима издејствовао сигурну заштиту. Но то што ће бити речено је и похвала граду вашем. Јер је он прихватио ту борбу, ту битку, или боље: оно за шта се мислило да је битка, а што је било корисније од свакога мира. Јер наши удови нису тако скопчани једни с другима обухватом нерава, као што су Апостоли били везани једни с другима везама љубави.
3. Похвалисте ли Павла? Чујте, дакле, како је то што је Павле казао оптужница против њега, ако не уловимо скривени у тим речима смисао. Шта то говориш, о Павле? Приговорио си Петру када си видео да не ступа право к истини Еванђеља? Лепо. Али због чега (то чиниш) у лице? Због чега пред свима? Није ли обличење требало да буде без сведока? А ти судницу свима отвараш и многе (људе) чиниш сведоцима оптужнице? И ко не би казао да то чиниш из омразе, зависти и жеље за победом? Не беше ли ти онај што говори: Слабима постадох као слаб (1Кор 9,22)? А шта значи то: слабима као слаб? Снисходећи и превијајући им ране, каже, не пустивши их да западну у бестидност. И онда, према ученицима тако брижан и човекљубив будући, према себи сличноме Апостолу нечовечан постаде? Зар ниси чуо Христа како говори: Кад ти сагреши брат твој, иди и обличи га насамо (Мт 18,15)? А ти и јавно обличујеш, и још се узносиш код тога? Кад дође, вели наиме, Петар у Антиохију, у лице му се супротставих. И не само да јавно обличујеш, него и као на каквом стубу ту битку записавши словима, спомен на то чиниш бесмртним, како би не само тада присутни, него и сви људи што настањују икумену преко Посланице дознали то што се збило. Тако ли су теби учинили апостоли у Јерусалиму, када си се попео тамо да им после четрнаест година изложиш Евнађеље? Не говориш ли ти сaм: Након четрнаест година попех се и изложих им Еванђеље насамо, шта мисле шта је (уп. Гал 2,1-2)? И шта? Они тебе који им хоћеш насамо изложити, казнише и изведоше на среду, и свима те видним учинише? Не може се казати. И онда, ти насамо излажеш, и нико ти не противречи, а апостола (Петра) на сва уста оглашаваш? И да ли си, наиме, само тамо уживао толико благоволеније? А кад толике миријаде Јудеја беху ту, нису ли употребили исту мудрост? Нису ли узевши те насамо говорили: Видиш ли, брате, колике су се миријаде Јудеја сакупиле, и сви су они ревнитељи закона, а о теби су чули да учиш одступништву од закона. Шта ћемо, дакле, сада? Учини оно то ти кажемо. Има међу нама мужева који су на себе узели завет, узевши их обриј себи главу заједно са њима, и очисти се са њима, како би сви дознали да оно што су чули о теби није ништа (уп. ДАп 21,20-24). Виде ли како те штеде од подозрења? Како те крију маском икономије оне, покривајући те начинима очишћења? Зашто и ти ниси показао исто толико старање?
Наставак у штампаном издању.
[1] Наслов беседе на грчком гласи: Τῇ προτέρᾳ συνάξει ἐν τῇ ἐκκλησια τῇ καινῇ συναχθείς μετὰ τοῦ ἐπισκόπου, ταύτην ἐν τῇ παλαιᾷ εἶπεν εἰς τὴν περικοπὴν τοῦ Ἀποστόλου· Ὅτε δὲ ἦλθε Πέτρος εἰς Ἀντιόχειαν, κατὰ πρόσωπον αὐτῷ ἀντέστην· καὶ δείκνυσιν, ὅτι οὐκ ἀντίστασις ἦν, ἀλλ’ οἰκονομία τὰ γινόμενα. Превод види горе. Латински назив је: Cum in praecedenti collecta in nova ecclesia cum episcopo conventum celebrasset, hunc sermonem habuit in veteri ecclesia in hunc locum apostoli: cum venisset Petrus Antiochiam, in faciem ei restiti (Gal 2,11): et ostendit ea quae tum fiebant, non a contrariis studiis profecta esse, verum ex pacto convento et per dispensationem, или скраћено: In illud: In faciem ei restiti. Грчки текст у PG 51, 371-388
[2] Епископу Флавијану.
[3] Златоусти дословно каже: да јудаизују.