БЕСЕДА ОСМА
Да није безопасно за слушаоце ћутати о оном што се говори у Цркви, и због чега се Дела (Апостолска) читају на Педесетницу, и због чега се Христос васкрсавши није показао свима, и да је кроз знамења апостолска пружио доказ (свога) васкрсења јаснији од гледања[1].
Већи део дуга на који се обавезасмо у вези наслова Дела апостолских отплатисмо вам претходних дана, но пошто још остаде мали остатак, устадох да вам данас и то отплатим. А ако са тачношћу чувате (у памћењу) казано и држите са ревношћу многом, ви који сте то сребро примили да знате да ћете за то сребро дати одговор Господару у Дан онај када буду позвани они којима су таланти поверени да положе рачуне, када Христос дошавши затражи од мењачa сребро са каматама. Требало је, каже наиме, дати сребро моје мењачима, и ја бих га дошавши затражио са добитком (уп. Мт 25,27). О, многога ли и неизрецивог човекољубља Господњег! Бранећи људима да траже камате, сaм тражи камате. А зашто? Зато што је она добит штетна и достојна осуде, а ова је вредна хвале и одобравања. Дакле, она добит – говорим о новчаној – шкоди и ономе који је узима и ономе који даје, ономе који узима убија душу, а ономе који даје увећава сиромаштво. Шта би то, наиме, било горе него када неко тргује сиромаштвом ближњега и прави посао од недаћa браће? Када човек носећи маску човекољубља показује сваки вид нечовештва, и кад рука која треба да се пружи (на давање) гурне у понор онога којему је потребна помоћ? Шта то чиниш, човече? Није сиромах пред твоја врата дошао зато да увећаш његово сиромаштво, него да га разрешиш сиромаштва, а ти чиниш исто што и они који справљају смртоносне отрове, јер они помешавши уобичајену храну са њима, ту (своју) заверу чине неприметном, а ови изговором човекољубља прикривши погибељност каматa, онима који ће пити тај смртоносни отров не дају да осете штету. Зато је право време и онима који дају (паре) на зајам и наплаћују камате казати оно што се каже о греху. А шта се каже о греху? Неко време, каже, слади грло, а после ћеш наћи да је од жучи горчи и оштрији од мача двосеклога (Приче 5,3-4). Исто то бива и код оних што узимају зајмове, јер када потребити узме паре, има неку малу и привремену утеху, а касније када се камате увећају и бреме (отплате) постане веће од моћи, видеће како оно што је грлу сласно и масно постаје од жучи горчије и од мача двосеклога оштрије, принуђен да се одједном одрекне свега отачког (наслеђа).
2. Али да беседу од ствари чулних пренесемо на оне духовне. Требало је, вели, да даш сребро моје мењачима, називајући мењачима сребра вас који слушате ове изреке. А због чега вас је Бог назвао мењачима? Учећи вас све да у погледу испитивања онога о чему се говори показујете исту ревност колику мењачи показују у испитивању код уплате кованица. Јер као што мењачи одбацују кривотворену и лажну кованицу, а проверену и праву примају, и раздвајају кривотворену од праве, тако чини и ти, и немој примати сваку науку, него кривотворену и фалсификовану одбаци од себе, а праву, која доноси спасење, проследи разуму. Јер имаш, имаш и ти теразије и тасове, не од бакра и гвожђа направљене, него исковане од чистоте и вере, те њима испитај сваку науку. Због тога, наиме, каже: Будите мењачи опробани, не да бисте стојећи на тргу бројали паре, него да бисте са свом строгошћу истпитивали речи, због тога Апостол Павле каже: Све испитујте, а само се добра држите (1Сол 5,21). И није вас назвао мењачима само због испитивања, него и због обрта (код њих) положених (пара). Јер ће мењачима, ако би када приме паре само их закључавали у дому, а не би их другима разделили, сав посао пропасти, тако исто бива и код слушалаца. Јер ако примивши поуку њу задржиш за себе и не пренесеш је другима, сво занимање ће ти се расути. Због тога видимо да код оних радњи[2] читавог дана људи улазе и излазе. Исто, дакле, нека буде и код поуке. Јер и код мењачa видимо како једни полажу паре (код њих), а други их одмах узимају и одлазе, и човек ће видети да исто бива читавог дана. Због тога, премда у њих нема сопствених пара, пошто се позајмицом користе на оно што треба, туђим (парама) они сабирају себи богатство много. Тако и ти учини. Ове речи нису твоје, него су Духа (Светога), па ипак, ако покажеш најбољу употребу, сакупићеш себи много богатство духовно; због тога вас је Бог назвао мењачима. А због чега је науку назвао сребром? Пошто она као сребрна (кованица) има утиснут жиг царски – јер ако није тако, то сребро није проверено, него се зове фалсификат – тако и поука вере треба да има утиснуто знамење Логоса. А опет, употреба сребрних (кованица) саставља сав наш живот и бива претпоставка свих наших погодби, било да што треба купити, било продати, све то радимо посредством њих. Исто то бива и код поуке, јер претпоставка и корен духовних договора је ово духовно сребро, стога ако бисмо хтели што купити од Бога, плативши најпре реч молитве, тако узимамо оно што иштемо. Ако видимо брата безбрижнога и распуштенога, спасење његово ћемо стећи и живот му купити плативши речју поуке. Зато са свом строгошћу треба чувати (у памћењу) све, како бисмо то и на друге разделили, јер од нас се траже камате од тога духовнога сребра. Пазимо, дакле, како га примамо, да бисмо могли другима да разделимо то сребро; свако, само ако хоће, има силу поуке. Не можеш исправити оволикуЦркву, али можеш поучити жену своју. Не можеш се обратити оволиком мноштву, али сина својега уразумити – то можеш. Не можеш оволиком народу развући на дугачко поучну беседу, али слугу својега учинити бољим можеш. То сабрање ученикa није веће од твоје моћи, та мера поуке није већа од твоје памети, него све њих ви још лакше него ја можете довести у ред. Јер ја сам са вама једном недељно, неретко и два пута, а ти те ученике имаш непрекидно унутар свога дома – и жену, и децу, и слуге – те и увече, и за трпезом, и током читавог дана их можеш исправљати. А то лечење и са друге стране бива лакше, јер ја говорећи толиком мноштву (народа) не видим душевну страст која вас омета, зато сам приморан да на свакој поуци преписујем све лекове, а ви нисте принуђени чинити тако, него вам је могуће са мало труда узбрати више исправљања, јер ви добро знате прегрешења оних што живе заједно са вама, зато и лечење можете учинити бржим.
3. Немојмо, дакле, љубљени, да не бринемо о онима што живе у истом дому са нама, највећа казна и непорецива одмазда предстоји онима који занемарују укућане. Јер: ако ли ко, вели Павле, о својима а особито о домаћима не промишља, одрекао се вере и гори је од неверника (1Тим 5,8). Видиш ли како се Павле обрецну на оне који не брину о домаћима? И с пуним правом, јер који не брине о домаћима, вели, како ће тај бринути о туђима? Знам да сам вас често опомињао на то, но никад нећу престати да вас опомињем, премда сам надаље без одговорности за лакомисленост других; Требало је, каже (Господ), сребро моје дати мењачима, и није затражио ништа више. А ја сам сребро дао, и ниједну реч немам, па ипак, премда сам без одговорности и ослобођен одмазде за то, као да сам одговоран кажњавању и одмазди, тако страхујем и стрепим за ваше спасење. Нико, дакле, да не слуша духовне беседе тек онако и безбрижно, јер ја не правим залуд и улудо дуге уводе, него да заштита датога (вам) безбеднија буде, да не одете дома тискајући се и галамећи тек онако и улудо.
Наставак у штампаном издању.
[1] Наслов беседе на грчком гласи: Ὅτι οὐκ ἀκίνδυνον τοῖς ἀκροαταῖς τὸ σιγᾷν τὰ λεγόμενα ἐν έκκλησίᾳ, καὶ τίνος ἕνεκεν αἱ Πράξεις ἐν τῇ Πεντηκοστῇ ἀναγινώσκονται, καὶ διὰ τί οὐκ ἔδειξε πᾶσιν ἑαυτὸν άναστὰς ὁ Χριστὸς, καὶ ὅτι τῆς ὄψεως σαφεστέραν παρέσχε τὴν τῆς ἀναστάσεως άπόδειξιν τὴν διὰ τῶν σημείων τῶν ἀποστόλων. Превод види горе. Њен латински назив је: Periculo non carere, si auditores ea taceant, quae in ecclesia dicuntur, et cujus rei gratia legantur Acta apostolorum in Pentecoste; et cur seipsum non omnibus Christus ostenderit, cum surrexisset a mortuis; eumque multo clariorem ipso conspectu demonstrationem exhibuisse resurrectionis per miracula, quae sunt ab apostolis edita, или скраћено: In principium Actorum (homiliae 1-4). Грчки тест у PG 51,97-112. Није нам познато да постоји критичко издање.
[2] Мењачница.