БЕСЕДА СЕДМА
Да је читање (Светих) Списа корисно, и да онога који пази чини неосвојивим за ропство и стицај околности, и да је име Апостолa име достојанстава многих, и да су апостоли стекли моћ много већу од ванцрквених првака и самих царева, и о новокрштенима[1].
Кад погледам на сиромаштво сопственога разума, устручавам се и узмичем, пошто сам позван на беседу толиком народу; а када бацим поглед на ваше усрђе и незаситост у слушању, добијам поуздање, устајем и са спремношћу се разодевам за стадион поуке. Довољни сте, наиме, и ви, узевши разум окамењен, ви га (својом) жељом за слушањем и ревношћу учините лакшим од свакога крила. И као што се животиње које живе по јамама усред зиме завлаче у пећине, а када виде да се јавља лето, остављају јаме и придружују се осталим животињама те заједно са њима поскакују, тако и душа моја, као у какву јаму завлачи се у слабост знања, а када види жељу љубави ваше, оставља ту пећину и придружује вам се те заједно са вама поскакује у лепом колу Писама, у духовном и божанском лугу, у рајском врту (Светога) Писма. Читање божанских Писама је, наиме, духовни луг и рајски врт раскоши, а рајски врт раскоши је бољи од онога рајског врта. Јер овај врт Бог није засадио на земљи, него у душама верујућих, овај врт Он није поставио у Едему, ограничивши га на један простор на истоку, него га јераширио свуда по земљи и развукао до крајева икумене. А да је (Свете) списе раширио свуда по икумени, чуј од Пророка који говори: По свој земљи изиђе глас њихов, и до крајева васељене речи њихове (Пс 18,5). Ако одеш до Индусa, које прве гледа сунце кад излази, ако одеш на океан, ако одеш до оних острва британских, ако отпловиш до Гостољубивога Понта, ако одеш до јужних крајева, од свакога ћеш чути како свуда философира о стварима из (Светога) Писма, другим гласом[2], но не другом вером, различитим језиком, али усаглашеним размишљањем. Звук језика је различит, но начин благочестија није различит, језиком они су варвари, а мишљу мудрољупци; звук језика им је искварен, али је начин (веровања) благочестив. Виде ли како је дужина овога врта развучена до крајева икумене? Ту нема змије, тај простор је чист од дивљих звери и ограђен благодаћу Духа (Светога). Тај врт има и извор, као (што га има) и онај (рајски), извор који је мати небројених река, а не четири. Јер овај извор не напаја (реку) Тигар, нити Еуфрат, нити Нил египатски, нити Ганг индијски, него небројене реке. Ко то каже? Сaм Бог који нам те реке дарује. Који, вели, у мене верује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће реке воде живе (Јн 7,38). Виде ли како из онога извора не теку четири реке, него неодређено (мноштво). И извор тај није чудесан само тим мноштвом, него и природом, јер га не чине токови воде, него дарови Духа (Светога). Извор тај се дели на сваку душу верујућих, а не смањују се, дели се, и не троши се, расеца се, а не постаје мањи, (него је) у свима сав, и у свакоме сав. Јер такви су дарови Духа. Хоћеш ли да познаш обиље тих врела? Хоћеш ли да познаш природу водa? Да нису налик овим (видљивим), него боље од ових и чудесније? Чуј опет самога Христа где говори Самарићанки, како би познао богатство тога извора. Вода коју ћу ја, каже, дати верујућем, постаће у њему извору воде која попут гејзера тече у живот вечни (уп. Јн 4,14). Није казао: исти1че, није казао: отиче, него: попут гејзера тече, посредством гејзера објављујући нам обиље. Те изворске воде обично избијају и искачу са свих страна, онда када их извори не могу задржати у недрима (својим), него побеђени непрекидношћу дотока на све стране кључају. Хотећи дакле да покаже обиље тих токова, казао је попут гејзера тече, а не истиче. Хоћеш ли познати и природу њену? Познај је по употреби. Јер она се не користи у постојећем животу, него у животу вечном. Забавимо се, дакле, у овоме врту, заседнимо код извора, немојмо да пострадамо од онога од чега је пострадао Адам, те да отпаднемо од рајскога врта, немојмо да прихватимо савет погубни, немојмо да прихватимо превару ђаволову, останимо унутра, јер многа је ту безбедност, останимо код читања Писма. Јер као што они који су засели код извора и уживају у поветарцу са њега, кад наиђе врелина лице непрестано умивају те тим токовима одбијају (од себе) спарину и имајући у близини лек у извору лако подносе муку жеђи која им досађује, тако и они који су засели код извора божанских Списa, ако виде несносан пламен неумесне пожуде, лако ће оквасивши душу оним токовима одбити (од себе) тај пламен; ако би им засметао пламени гнев који чини да срце ускипи као узаврели котао, покропивши се мало том водом одмах доведу у ред бестидност те страсти, и (уопште) читање божанских Писама, као из ватре, избавља душу од свих неваљалих помисли.
2. Зато и велики онај Пророк, Давид, увидевши корист од читања Писама, човека који непрекидно пази на Писма и наслађује се дружењем (са њима) пореди са биљком која вазда цвета и расте поред токова водних, овако говорећи: Блажен човек који не иде на веће безбожних, и на пут грешних не стаде, и на седалиште пагубника не седе, него је у закону Господњем воља његова, и у закону Његовом поучава се дан и ноћ, и биће као дрво засађено крај извора водa (Пс 1,1-3). Наиме, као што оно дрво које је засађено поред извора водa и стоји уз саме реке, имајући непрекидно напајање постаје неподложно свакој промени времена, нити је у страху да ће настати врућина, нити се обазире на то да ваздух постане сув, те имајући у себи довољно накупљене влаге одмах одбија и гура од себе сваки вишак сунчеве топлоте који наиђе споља, тако и душа која стоји код токова божанских Писама и непрекидно се напаја на њима, кад накупи у себи те токове и свежину Духа (Светога), биће несавладива сваком стању ствари, те било да се болест, било вређање, било потказивање, било ружења, било поруге, било свака лакомисленост, било да се сва зла икумене обруше на такву душу, она лако одбија огањ страсти имајући довољну утеху у читању Писама. Јер ни величина славе, ни важност власти, ни присуство пријатељa, нити ишта друго од ствари људских неће моћи да утеши тако као читање божанских Писма. А што то? Јер су те ствари привремене и пропадљиве, зато је и утеха њихова пропадљива, а читање Писама је дружење са Богом! И када Бог теши човека у нерасположењу, шта га од постојећих ствари може бацити у нерасположење? Да пазимо, дакле, на чтеније, не само ова два часа – јер нам за безбедност није довољно само ово слушање – него непрекидно, и сваки (од вас) када се удаљи дома нека узме Библију у руке и нека навали на мисли (овде) казанога ако намерава имати сталну и довољну корист од Писма. Јер и дрво оно које стоји поред рекa не дружи се са водама два или три часа, него читавог дана и читаве ноћи. Зато и обилује листовима, због тога обилује плодом, макар га нико од људи не полива, пошто стоји поред рекa, оно влагу привлачи кроз корење и као кроз какве пролазе прослеђује корист (од ње) свему телу, тако и онај који непрекидно чита божанска Писма и који је стао уз токове њихове, макар да нема ниједног тумача, самим непрестаним читањем, као каквим коренима, привлачи (себи) корист многу.
Наставак у штампаном издању.
[1] Наслов беседе на грчком гласи: Ὅτι χρήσιμος ἡ τῶν Γραφῶν ἀνάγνωσις, καὶ ὅτι δουλείᾳ καὶ πραγμάτων ἀχείρωτον ποιεῖ τὸν προςέχοντα, καὶ ὅτι τὸ ὄνομα τῶν ἀποστόλων πολλῶν ἐστιν ἀξιωμάτων ὄνομα, καὶ ὅτι τῶν ἔξωθεν ἀρχόντων καὶ αὐτῶν τῶν βασιλευόντων πολλῷ μείζονα κέκτηνται δύναμιν οἱ ἀπόστολοι καὶ ἐξουςίαν· καὶ πρὸς τῷ τέλει πρὸς νεοφωτίστους. Превод види уз беседу. Њен латински назив је: Quod utilis sit lectio Sacrarum Scripturarum, et quod servitute et incommodis omnibus inexpugnabilem reddat eum, qui fuerit eis intentus: et quod apostolorum nomen multarum dignitatum sit nomen, et quod externis magistratibus, ipsisque adeo regibus multo majorem habeant potestatem et auctoritatem apostoli: et in fine, ad nuper baptizatos, или скраћено: In principium Actorum (homiliae 1-4). Грчки тест у PG 51,87-98. Није нам познато да постоји критичко издање.
[2] Тј. језиком