Ево сад благосиљајте Господа све слуге Господње који стојите у дому Господњем[1].
Овде је завршио Псалме о степеницама, лепим крајем закључивши беседу: молитвом и благословом. А хоће да буду слуге Господње не само по догматима, него и по строгости начина живљења, зато је дометнуо: који стојите у дому Господњем, у дворовима дома Бога нашега (Пс 133,1). Јер нечистоме и непосвећеноме није слободно ногом ступити у свештене ограде. Тако да ако је неко достојан ступити, достојан је и благослова. Дом Господњи је, наиме, налик небу, и као што тамо ниједној од (Богу) противних сила није слободно ступити, тако ни (нечистима) није у дом Божји. И помисли колико достојанство уживаш, човече, кад си сâм постао храм (Божји), колику чистоту ти доликује пружити. А како да пружиш чистоту? Ако сваку неваљалу помисао избациш, ако размишљање (своје) учиниш просторим неприступним за енергије ђаволске, ако као у светињама неприступним истрајаваш улепшавајући душу своју. Јер ако у Храму јудејском није свако место било доступно свима, несу су постојале многе и различите одредбе, те је једно (место) било доспуно прозелитима, друго онима који су од почетка Јудеји, треће свештеницима, а четврто ‒ само првосвештенику, па ни оно не увек, него само једном годишње, замисли колику светост теби ваља показати, теби који си много веће символе прихватио од оних које је тада прихватила Светиња над светињама. Јер немаш (у себи) Херувима, него самог Владику Херувимâ, не врч (?), манну и камене плоче (са заповестима Божјим) и штап Аронов, него Тело и Крв Господњу, Духа (Светога) уместо списâ, благодат што разум људски надилази и дар неизрецив. А колико си се већих символа и страшнијих тајинстава удостојио, толико си више одговоран светости, али и кажњавању ако преступиш заповести.
У ноћима испружите руке своје ка светињама — Други[2] (преводилац каже: испружите руке своје) свето. Други: освештано — И благословите Господа (Пс 133, 2). Зашто каже: У ноћима? Васпитавајући нас да ноћ не трошимо сву на сан, и показујући да су молитве чистије тада кад је ум лакши и доколица већа. И ако ноћу треба долазити на свештене обреде, помисли какав ће опроштај добити који ни кући у то време не савршава молитве. Пророк те, наиме, диже са постеље и води према храму, заповедјући да ту проведеш ноћ, а ти, ни кући седећи, то не чиниш. И лепо је рекао: свето, објављујући да се треба молити без неваљалих посмили, без злопамћења, без похлепе, без другог неког таквог греха који прља душу. И благословите Господа. То је, наиме, понајвише благослов у строгом смислу: кад заједно са речима и живот наш сагласно говори, и кад на делима прославиш Бог који те је створио, према Еванђељу које говори: Нека светли светлост ваша пред људима, да виде добра дела ваша, и прославе Оца који је на небесима (Мт 5,16).
Благословиће те Господ са Сиона који је створио небо и земљу (Пс 133,3). То јест: ако то чиниш, и од Бога ћеш благослов добити, наиме ако ноћу бдијеш, ако се свето молиш, ако си дотојан стати у дому Господњем, ако себе понудиш за храм угодни. Подстакавши их, дакле, како је требало, на крају беседу завршава у молитви. Јер то је својствено најбољем учитељу, и саветом исправљати слушаоца, и молитвама га утезати. Шта хоће објавити тиме што је рекао: са Сиона? Њима је то име били драго, тамо се савршавала претпоставка сваког свештеног чина. Управо због тога моли се за њих да поврате претходни начин живљења и да на Сиону бива оно освештавање, и добију благослов. А затим, узводећи их у узвишеније догмате и васпитавајући их да је Бог свуда, а да је узакоњено храм сазидати због слабости њихове, и да Бога ваља свуда зазивати, додао је: Који је створи небо и земљу. Они су Га тада, међутим, тамо зазивали, а ми (да Га заивамо) на сваком месту, у сваком простору: и у дому, и на тргу, и у пустињи, и на броду, и у гостионици и где год да смо. Јер место није сметња молитви, само ако је начин (мољења) одговара молитви. То, дакле, уредивши Бога да зазивамо свуда, и јавиће се, и латиће се тога за шта молимо, и све нама тешко лаким и приступачним учиниће, и будућих добара ће нас удостојити, што све да на нас задеси благодаћу и човекољубљем Господа нашега Исуса Христа, Којему нека је слава и держава, сада и увек и у векове векова. Амин.
[1] Наслов Беседе на грчком гласи: Εἰς τὸν ρλγ’ ψαλμὸν. Ἰδοὺ δὴ εὐλογεῖτε τὸν Κύριον, πάντες οἱ δοῦλοι Κυρίου, οἱ ἑστῶτες ἐν οἴκῳ Κυρίου, њен латински наслов је: In psalmum 133. 1. Ecce nunc benedicite Dominum, omnes servi Domini, qui statis in domo Domini. Грчки текст: PG 55, 386-387.
[2] Непознати у Хексапли.