Много пута заратише на ме од младости моје, да рече Израиљ. Много пута заратише на ме од младости моје, и не надјачаше ме (Пс 128,1-2) [1].
Други[2] преводилац каже: али ме не надјачаше. И овај Псалам се држи онога пре њега. Пошто је изградња (храма јерусалимског) бивала прекидана, те посао није ишао ка крају, наовдећи их на ваљане наде, да не би пали у очајање, (Псалмопојац) их припрема да на основу прошлих догађаја имају поуздања у будуће, и васпитава их говорити те реченице. Које? Да (непријатељи њихови) много пута напавши, нису могли надјачати, нити извојевати потпуну победу. Узели су заробљенике, каже, одвели их у туђину, у многим ратовима победили. Али и тада надјачаше не сопственом снагом, него по сагрешењу Јудејâ. А и иначе, не истрајаше до краја као победници. Јер нити су имали снаге сасвим истребити род (јудејски), нити уништити град, нити народ до краја побити, него надјачавши на кратко, кад је Бог то дао, опет ослабише. А како ослабише? Кад су се Јудеји вратили претходној ваљаној пракси. Други преводилац објављујући исто то рекао је: Али ме не надјачаше.
На леђима мојим радише грешници, продужише безакоње своје (Пс 128,3). Шта то значи? Нису, каже, тек онако о глави радили, него су многа лукавства измишљали и предузимали, замке смишљајући, потајно се намећући. Јер оно: На леђима мојим, објављује или препреденост и подмуклост, или да је рађено на силу и са жестином многом. То јест: подухватаху се тога да саму силу моју смрве. Други[3] (преводилац) уместо радише, рекао је: ораше, како би објавио да су као (своје) дело спремали напад на Праведника. Продужише безакоње своје. Шта значи то што говори? Показује да нису само нападали са жестином, него и са упорношћу многом, много време (на то) трошећи и од смишљања нападâ посао чинећи, и непрекидно ишчекујући. Али им ништа од тога не би, не због снаге наше, него због силе Божје. Стога показујући Њега који је победни трофеј поставио и победу извојевао, навео је: Господ праведни сасече вратове грешникâ (Пс 128,4). Други[4], пак, (преводилац) уместо: вратове, рекао је: ужад, објављујући сплетке (њихове), нападе, лукавства. И лепо је рекао: сасече, а не раздреши, како би још више показао да је то урадио чинећи намере њихове до краја некорисним. Јер кад је град поново почео да се гради, многи на све стране беху завишћу подбадани, те не једном или двапут, него су много пута то чинили. Исто то се збило и са Црквом. Јер кад је почела узрастати, сви је без престанка нападаху, на почетку цареви, народи и тирани, а после тога су дошла сплеткарења јереси, те се распламса многи и сваковрсни рат, па ипак ништа не успеше, него науми непријатеља доживеше неуспех, а Црква процвета.
Нека се посраме и поврате назад сви који мрзе Сион — Други[5] (преводилац каже): Да буду враћени назад — Нека буду као трава на крову, која се осуши пре но што се истргне, којом жетелац не испуни руку своју — Други (преводилац) каже: Шаку своју. — и наручје своје онај што сабира снопље. Те не рекоше пролазници: Благослов Господњи на вас. Благословисмо вас у име Господње (Пс 128,5-8). Опомену затвара молитвом, приповедањем прошлих догађаја и молитвом припремајући слушаоца да има поуздања, и показујући неправедну претпоставку рата. Подухватали су се, каже, борбе из зависти и мржње, зато каже: Нека се посраме и поврате назад сви који мрзе Сион. Не само да буду поражени, него срамно и на поругу. Затим, казавши: Нека буду као трава на крову, остаје при тој слици, поредећи их не просто са травом, него са оном на крову. Премда и она на плодној земљи брзо пролази, но он још више показујући ништавност противникâ, њих пореди са травом на крову, тако да са обе стране покаже слабост њихову: и природом траве, и природом места. Такви су, каже, напади противникâ, корена немају, нити основе, него се на кратко чини да цветају, а касније се раобличе, и сами од себе падају. Таква је и срећа оних што живе у неправди, такав је сјај животних ствари, јер како се јаве, истовремео и пропадају, немајући нити какву основу, нити силе. Стога не треба на њих пазити, него имајући на уму несталност њихову, тежити ка стварима бесмртним и сталним, које промене немају, које сви да задобијемо благодаћу и човекољубљем Господа нашега Исуса Христа, са Којим нека је слава Оцу заједно са Светим Духом у векове векова. Амин.
[1] Наслов Беседе на грчком гласи: Εἰς τὸν ρκη’ ψαλμὸν. Πλεονάκις ἐπολέμησάν με ἐκ νεότητός μου, εἰπάτω δὴ Ἰσραήλ. Πλεονάκις ἐπολέμησάν με ἐκ νεότητός μου· καὶ γὰρ οὐκ ἠδυνήθησάν μοι. Ἕτερός φησιν ἑρμηνευτὴς, Ἀλλ’ οὐκ ἠδυνήθησάν μοι, њен латински наслов је: In psalmum 128. 1.Saepe expugnaverunt me a juventute mea, dicat nonc Israel. 2. Saepe expugnaverunt me a juventute mea: etenim non potuerunt mihi. Alius interpres dicit, Sed non potuerunt mihi. Грчки текст: PG 55, 371-372.
[2] Непознати у Хексапли
[3] Акила и Теодотион.
[4] Акила и Симах.
[5] Непознати у Хексапли