И не знађијаше ништа начелник тамнице, Јосифа ради (1Мојс 39,23) [1].
1. Остатке јуче вам казанога данас желим вратити љубави вашој, и опет се дотаћи повести о Јосифу. Знате, наиме, да јуче развукавши беседу на дугачко не успесмо отићи даље, него беседу заустависмо на томе кад га је, због лажне оптужбе Египћанке, главни кувар (фараонов) бацио у тамницу. Зато је данас неопходно поучити љубав вашу ономе што му се у тамници десило. Кад је, наиме, био бачен у тврђаву и предат начелнику тамнице, њему је и тамо настала толика помоћ Божја, да је сву власт у тамници начелник тамнице њему поверио. И не знађијаше, каже, ништа начелник тамнице Јосифа ради. Виде ли како нашавши се у самим тескобама није добио никакав осећај жалости, него је благоумешна мудрост Божја све жалости преокренула. И као што бисер, ако би га неко и у блато закопао, показује властиту лепоту, тако и врлина, где год да је бациш показује своју силу, макар била у ропству, у тамници, у тескоби, или спокоју. Пошто је, дакле, и бачен у тамницу придобио начелника тамнице, и овај му предао власт над свима тамо, да видимо овде како благодат што је на њему била открива (своју) снагу. И би, каже се наиме, после ових догађаја (1Мојс 40,1). Којих? Оних које је (Писмо) исприповедало после лажне оптужбе, после тога када је био осуђен на боравак у тамници, и не само то, него и после, кад нам је дало на знање да Господ беше са њим (1Мојс 39,21) и да је начеленик тамнице све предао њему у руку (в. 1Мојс 39,22) Би, дакле, после тих догађаја, након што је био бачен у тамницу, да сагрешивши, првопехарник и првохлебарник беху осуђени од цара да бораве у тамници, а начелник тамнице прихвативши их, представи их Јосифу (1Мојс 40,4). Није се, наиме, више према њему односио као према сужњу, него као заједничару у послу, или боље: као човеку кадром олакшати несреће утамниченима. И предстаде им, каже (1Мојс 40,4). Шта значи то: предстаде им? (То је) уместо (да каже): тешио их је, утегао разбор њихов, ободрио им дух, није пуштао да потону од туге. И беху много дана под стражом, и обојица видеше сан у једној ноћи, и првопехарник и првохлебарник (1Мојс 40,5). Но чудесни овај (младић) тешећи их и гледајући узнемирене и стиснуте због изгледа сновиђењâ, каже: Што су лица ваша данас снуждена? (1Мојс 40,7) Јер стање лица је показивало унутарњи немир. Због тога је мудрац неки говорио: Кад се срце весели лице цвета, а кад је у жалости – смрачи се (Приче 15,13). Пошто их је дакле видео да су сетни, због изгледа сновиђењâ, распитивао се хотећи да дозна узрок. Гле како је и затекавши се у тамници показивао своју врлину и трудио се да олакша нерасположење другима. И шта они (кажу)? Сан видесмо, а нема ко ће га разјаснити (1Мојс 40,8). Нису, наиме, знали мудрост онога што са њима разговара, односили су се према њему као једноме из мноштва, због тога не говоре сан, него само да су га видели и кажу: Нема никога ко ће га разјаснити. Но чудесни муж њима вели: Зар нема од Бога разјашњења њиховог? Испричајте ми га дакле (1Мојс 40,8). Зар сâм од себе обећавам казати вам нешто? Бог је тај који открива. Испричајте ми, дакле. Гле обиља памети и смиреноумља. Није казао: Ја ћу вам растумачити, ја вам говорим исход сновиђењâ, него шта (је рекао)? Испричајте ми дакле. Бог је једини који те ствари открива. И исприча првопехарник (1Мојс 40,9). И саслушавши Јосиф каже: Ово је тумачење његово. Три ластара су три дана; још три дана и присетиће се фараон првопехарништва твојега, и васпоставиће те, и даћеш чашу фараону у руку његову према ранијем началству твоме, да си био пехарник. Но сети ме се у себи, кад ти добро буде, и учинићеш ми милост и сетићеш ме се пред фароном, и извешћеш ме из тврђаве ове, јер сам крађом украден из земље Јеврејâ, и овде ништа не учиних, а бацише ме у јаму ову (1Мојс 40,12-15). Пошто му је унапред узакао на будуће добре ствари што ће му се десити и помирење са царем, каже: Сети ме се у себи кад дочекаш срећу, опомени се онога што ти је на те ствари унапред указао, и учинићеш ми милост.
2. Слушајући ово, љубљени, немој Праведника за малодиушност осудити, него се понајвише зачуди томе што је док постоје толике тешкоће, он храбро и благодарно подносио боравак тамо. Јер ако и јесте често добијао власт од начелника тамнице, ипак га је оптерећивало то што је затворен и што је са људима нечистим и прљавим. Види, наиме, и у томе мудрољубиву мисао његову, како је све подносио са храброшћу у свему показујући смиреноумље много. И учинићеш ми милост, и опомени ме се пред фараоном, и извешћеш ме из тврђаве ове. Помисли овде на то да ништа не говори против скверне оне прељубнице, нити криви господарицу, нити прича о нечовештву браће, него све то прикривши, каже: опомени ме се и учини да будем изведен из тврђаве ове, јер крађом бејах украден из земље Јеврејâ, и овде не учиних ништа, него ме бацише у јаму ову. Немојмо тек онако да протрчавамо поред овога, него да замислимо мудрољубље душе његове, и како нашавши тај тренутак и видевши да ће првопехарник моћи о свему у вези њега упознати цара кад се нађе на слободи, не тужи Египћанку — опет ћу, наиме, то казати — не изводи господарицу на среду, нити браћу, не говори узрок због кога је осуђен на боравак у тамници, нити се труди доказати безакоње што је на њему насталоло, него му је само до једног: не, дакле, њих да оптужи, него само да о себи (истину) каже. Догађаје са браћом је прикрио казавши: Украден бејах из земље Јеврејâ, а догађаје са оном разузданом Египћанком уопште и не износи на среду, нити неправедан гнев господарев на њега. Него шта каже? Овде ништа не учиних, него ме бацише у јаму ову. Слушајући ово да се васпитавамо да, када допаднемо таквих неких (невоља), трудити се не на њих пребацивати погрде, и језик оштрити на осуду других, него једино кротко и мирно да доказујемо како смо невини, и опонашамо чудесног овог човека, јер он ни у несрећама будући, није хтео макар и на речима обзнанити разузданост Египћанке. Знате, наиме, да многи често и подложни осудама будући, бестидношћу могом се служећи, настоје да другима припишу своја прегрешења, а овај и од сунца блиставији, могући све са истином казати, и лудило оне жене јавним учини, и себе славнијм показати, ништа од тога не износи на среду. Јер он није ловио славу код људи, него се задовољио бладоволенијем вишњим, и једино је Недремовно око хтео имати за хвалиоца тога што се дешава. Зато га је и док он ћути (о томе) и настоји све то прикрити, човекољубиви Господ довео до толике славе, кад је видео подвижника што се добро подвизава. За сада, пак, да и из онога што после тога бива познамо трпљење тога мужа, како се није озловољио, нити дигао руке, него са усрђем многим све подносећи, благодари Господу који допушта да то бива.
Чувши то првохлебарник и помисливши да његов сан и њему нешто ваљано наговештава, прича му виђење из сна. Јосиф, међутим, саслушавши то и од вишњега откривења примивши тумачење тога (сна), унапред му објављује погибију која ће га сустићи и каже: Још три дан и узеће фараон главу твоју од тебе, и обесиће те на дрво, и јешће птице небеске месо твоје од тебе (1Мојс 40,19). Због тога сам вам, каже, унапред рекао да вам ово не објављујем сам од себе, него (објављујем) оно што Бог открије, како не бисте, било да се ваљано што од снова оствари, били супротно, мени то урачунали. Јер не говорим ја то сâм од себе, него вам тумачим оно што благодат свише очигледним учини. Наилазак (назначеног) рока, међутим, до дела је довео оно што је Јосиф казао, и како је растумачио, тако је обојици и било: један је био враћен у претходну службу[2], а други је дочекао казну. Али, првопехарник, којега је (Јосиф) тако утешио, не сети се, каже, Јосифа, него га зборави (1Мојс 40,23). Гледај опет Праведника како се као у каквом вежбалишту и борилишту бори и труди врлину своју показати, никакав немир не трпи, нити се унемирава и зловољи. Други би, наиме, ако је један од мноштва, можда казао себи: „Шта је ово? Првопехарник, као што му протумачих виђење из сна, поново доби са толиком брзином претходну службу, а и не сети мене који сам му то унапред објавио. И он је у толикој опуштености, а ја ништа лоше не учинивши, затворен сам овде са убицама, разбојиницима, људима што су небројена учинили зла”. Ништа од тога није казао, нити помислио, знао је, наиме, да су му борилишта дужа постала како би по правилима подвизавајући се блиставији венац добио.
3. Обрати пажњу на то да после васпостављања онога (у службу), каже: прође две године дана (1Мојс 41,1) Требало је, наиме, да сачека одговарајуће време, тако да излазак његов отуда буде у слави. Јер да је првопехарник, присетивши се (Јосифа) пре фараонових сновиђења, својим заступништвом њега ослободио из тамнице, његова врлина можда не би многима била очита. А овако, благоумешни и мудри Владика као најбољи уметник знајући колико времена ваља злату бити заједно са ватром, и када га треба отуда извући, допушта да настану две године заборава првопехарниковог, како би дошло време фараонових сновиђења, и да кад сама неопходност притисне, Праведник постане познат свему царству фараоновом. После две године виде, каже, снове фараон (1Мојс 41,1). И би јутро и смути се душа његова, и пославши позва све тумаче Египта, и све мудраце његове, и исприча им фараон сновиђење, и не беше ко би га објаснио фараону (1Мојс 41,8). Гледај многи домострој Божји. Претходно допушта да (фараон) стекне искуство незнања свих за које се тамо мисли да су мудри, како би када се покаже њихово незнање, тада на среду био изведен овај сужањ, заробљеник, роб, Јеврејин, те ствари које су многима скривене учинивши познатим, учини да свима постане очита и благодат која свише на њему почива. Кад, дакле, пристигавши сви мудраци не могадоше ништа казати, ни уста отворити немадоше снаге, тада првопехарник присетивши се подсећа фараона на оно што се њему десило, и каже: Греха мога сећам се данас (1Мојс 41,9). И одмах приповеда како су, када су били бачени у тамницу он и првохлебарник, видели снове и добили тумачење (њихово) од Јосифа, те да им је по његовом предсказању све до дела дошло. Чувши то цар посла по Јосифа и изведе га из тврђаве, и ошишаше га, и променише му одећу, и он дође фараону (в. 1Мојс 41,14). Гле одмах и од почетка колика част! Пошто је био добро очишћен трпљењем, као злато блистајући излази из тамнице, и воде га фараону. Виде ли колика је ствар имати помоћ свише? Гледај колико тога је удешено да би догађаји са Јосифом до дела дошли. Пошто се, наиме, највећи тај борац борио избегавши мреже скверне оне Египћанке, и био у тамницу бачен, би допуштено да првопехарник и првохлебарник фаронов у исто време буду тамо бачени, и преко (Јосифовог) тумачења сновиђења (њихових) познају мудрост тога мужа, како би он сада, у правом тренутку сетивши се њега, био изведен на среду. И рече, каже се, фараон Јосифу: Сан видех, и нема ко ће га објаснити, а ја сам чуо како за тебе говоре: кад саслуша снове – тумачи их (1Мојс 41,15). Гле како фараон, стидећи се, не говори отворено: „Ниједан од мудраца код мене није успео растумачити снове”, него шта (каже)? Сан видех и нема ко ће га растумачити. Обрати и овде пажњу на памет Јосифову и благочестије много, како одговара фараону. Немој, каже, помислити да говорим нешто сâм од себе, или по људској мудрости снове тумачим. Јер без откровења свише није могуће достићи знање о томе. Знај, дакле, да ми без Бога није могуће растумачити (снове). Без Бога се, каже, неће моћи одговорити спасоносно фараону (1Мојс 41,16). Познавши, дакле, да је Господар свију тај који те ствари открива, не тражи, каже, од људи оно што је извести на чистину само Богу својствено. Гле како одговором својим учи фараона да увиди и немоћ мудраца својих, и силу Господареву. Пошто си, дакле, од мене дознао да не говорим по људској мудрости, нити по рачунањима њиховим, говори шта ти је од Бога показано. Чувши то фараон прича снове, и први и други, и каже: Казах тумачима, и не беше ко да ми објасни (1Мојс 41,24). Ниси ли од мене чуо да те ствари знати није својствено људској мудрости? Немој, дакле, њима пребацивати, јер никада не би успели схватити оно за шта је потребно откривење свише. И рече, каже се, Јосиф: Сан фараонов – један је (1Мојс 41,25). А да се увериш да ће уистину бити то што ти Бог објављује, и да Бог убрзава учинити то, други пут те је навео да исто гледаш. Понављање је, каже, утврђивање појавâ (у сну) и уверавање да ће се то свакако збити. И када је растумачио број од седам крава, и седам класова, казавши да ће бити велико обиље, али да ће га наследити тешка глад, на крају даје и најбољи савет и каже: Постави мужа над земљом египатском који ће бити кадар скупљајући род ових седам година обиља, тако уредити да се у време глади може наћи утеха, те да не настане потпуна пропаст. Допаде се то фараону и свим слугама његовим (1Мојс 41,37). И на крају фараон служи испуњењу сновиђења Јосифових, која је видео док је код оца живео. И Јосиф тумачи снове фараонове, а фараон је, и незнајући, ка крају водио ка испуњењу (Јосифових) сновиђења. Јер, чувши то, каже се: Рече слугама својим: Хоћемо ли наћи човека таквога, који има дух Божји у себи? (1Мојс 41,38).
Наставак у штампанпм издању
[1] Наслов беседе на грчком гласи: Ὁμιλία ξγ’. Καὶ οὐκ ἦν γινώσκων οὐδὲν ὁ ἀρχιδεσμοφύλαξ διὰ Ἰωςήφ; њен латински наслов је: Homilia 63. Et nesciebat aliquid praefectus carceris propter Joseph (Gen.39:23). Грчки текст: PG 54, 540-547.
[2] Златоусти каже: срећу, благостање.