И дође Јаков у Салим, град Сикимински, и стече део поља од Емора, оца Сихемовог, за сто јагањаца, и подиже тамо жртвеник и призва Бога Израиљевог (1Мојс 33,18-19) [1].
1. Јуче видесте и свенадилазеће човекољубље заједничког Господара свију, и мудрољубље ученикâ, и неразумије Јудејâ. Видесте са коликом незлобивошћу је (Христос) ућуткао бестидну дрскост њихову бранећи ученике и показујући (Јудејима) да ни они сâми, хотећи да оправдају Закон, незнају шта се хтело Законом, те да и кад се јавила (светлост) истине они још хоће у сенци седети[2]. Видесте како се од искони и почетка (Христос) трудио укинути слепо држање Закона, поучавајући их да кад се јавило Сунце правде, више није могуће да делује светлост светиљке, јер кад се јавио сјај светлости сунчеве, потреба за светиљком је нестала. Дознадосте како је могуће празновати увек и ослободити се слепог придржавања времена. Јер због тога је Господ наш дошао, да нас ослободи нужности временâ, да нас припреми да летимо ка узвишенијим (стварима), да надаље живљење имамо на небу, и да људи будући ангелски начин живота опонашамо и смејемо се над свим људским стварима.
Али хајде да данас, ако је по вољи, вративши се на след недавно казанога из речи блаженога Мојсија, од тога вам припремимо гозбу. Знате, наиме, да је, вративши се из Месопотамије и сусревши се са братом, и после тога одвојивши се (од њега), кад се Исав запутио у Сиир, Јаков подигао колибе, и то место по ономе што се десило назвао Колибе, и ту окончасмо беседу; зато треба прешавши оно што следи по моћи нашој, понудити вам поуку духовну. Нашавши се на крају ван опасности и ослободивши се сваког страха, Праведник: Дође, каже, у град Сикимински … и стече део поља од Емора, оца Сихемовог, за сто јагањаца, и постави онде жртвеник, и призва Бога Израиљевог (1Мојс 33,18-20). Немојмо тек онако протрчавати мимо речи записаних у Божанском Писму. Јер ако људи што зрна злата ископавају из земље, подносе сваки напор и прихватају сваку тешкоћу е да би могли злато одвојити од земље, много пре смо ми дужни истраживати изреке Духа (Светога), и извукавши из њих корист, тако отуда изаћи. Замисли, дакле, мудрољубље чудесног овог човека, како се уживајући толику помоћ свише и гледајући имање своје како се увећава — о стадима говорим и оноликом хору деце око њега — није предао градњи блиставих грађевина, нити се потрудио купути њиве и сеоска имања довољна за поделу деци. Јер на те и такве ствари се људи бацају сада, и често се, једнога имајући сина, труде сабрати небројене таланте злата, купити њиве и опремити блиставе домове. И бар да су то богатство скупљали праведним напорима, без неправде, него оно што је мучно и од свега најстрашније то је да пљачкајући друге и из похлепе, послове намештајући, тако туђа имања на себе пребацују. И ако им неко каже: Због чега толико лудило за парама? Одмах истурају напред дете и кажу да то раде због бриге за њега. И тај заклањајући се иза детета, залуд и улудо се тиме изговара. Али постоје и неки који немајући децу лудују за згртањем пара, и пре би пристали небројене погубне ствари поднети, него један обол дати некоме од потребитих. Праведник овај, међутим, ништа од тога није хтео, нити помислио, него је и кад је требало малено поље купити, давши стотину јагањаца, тако је тај део поља купио од Емора, оца Сихемовог. И гледај богољубивост тога мужа, због чега се потрудио узети поље. И постави тамо, каже, жртвеник, и призва Бога Израиљевог. Тај део поља ни због чега другог није купио , него да благодарења узноси заједничком Владици свију. Њега, који је пре Закона, требало би да следе сви који су у благодати и толико лудују за згртањем пара. И због чега, реци ми, себи сакупљаш толика бремена бодљикâ, остављајући деци својој гориво и претпоставку зла? Не знаш ли да се (Господ) више него ти стара о детету твојему, а ти, као показујући веће о њему старање, трудиш се оставити му поводе који душу његову могу утопити? Или не знаш да се младост и сама по себи лако оклизне и да је склона злу? А још и кад придође обиље пара, много више постаје злу склона. Јер као што ватра, кад навали на дрво, распали силнији пламен, тако и младост, примивши паре као ватра дрво, толику пећ распаљује да сасвим сагори душу младића. И кад ће такав моћи бринути о целомудрености и избегвати неуздржање, прихватити напоре врлине или друго што духовно?
2. Не чујеш ли Христа (који говори): Брига века овога и превара богатства гуши мисао[3], и неполодна постаје (уп. Мт 13,22), што је трњем назвао? Јер казавши да је једно семе пало у трње, и затим тумачећи ученицима шта је трње, каже: Брига века овога и превара богатства гуши мисао, и неплодна постаје. И лепо је трњем насликао бригу века овога. Јер као што трње не допушта семену да провири, него густином својом гуши бачено (семе), тако и животне бриге семе духовно, када је посејано у душу, не пуштају да изнедри плод, него гушећи и давећи као трње, не пуштају да проклија клица духовна. И превара, каже, богатства. Лепо је казао: превара богатства, јер уистину је превара. Каква је, наиме, корист од толиких таланата злата, и толиког обиља пара? Да, каже, радост многу пружа стицање. И што говорим радост? Не припрема ли оно да се понајпре изроде неблаговремена нерасположења, омразе многе? Не говорим још о припремљеном кажњавању, него напросто о стварима у овоме животу, да та работа не може задовољство доносити, него свакодневне немире и омразе. И не може човек видети море да се тако од таласа диже, као што је таква душа опседнута помислима и страстима, и према свима, и својим и туђим, са омразом расположена. И ако се неко некад лиши макар само једног дела — јер многе (несреће) се дешавају, и многи су који вребају: злочинство слугу, претње моћникâ — тада, управо тада ћеш наћи те такве како живот немогућим сматрају. Којих су тужбалица достојни ти такви који се труде све чинити против себе, и те ствари хоће згртати на штету душе своје?
Али ако је по вољи, оставивши такве (по страни), да се опет вратимо на повест о Праведнику, те да видимо оно што следи. Постави, каже се, жртвеник на делу поља, и призва Бога Израиљевог, и на крају пожеле начинити себи станиште у Сикиму. Али гледај како Праведник и овде опет показује своју кротост. Јер шта (каже)? Изиђе, каже, Дина, кћер Лијина … да види кћери мештана. И видевши је, Сихем, син Еморов … леже са њом … и заволе, каже, девојку и говораше јој по размишљању девојчином (1Мојс 34,1-3). Виде ли колико је младост зло, кад нема узду – благочестиво просуђивање? Виде, каже, девојче, и сав од тог призора љубавна жеља постаде, пожуду до дела доведе: и говораше јој по размишљању девојчином. Шта значи по размишљању девојчином? Пошто је била млада и девојка, говорио јој је, каже, оно што је њу могло привући и освојити је. И шта (он) каже оцу: Узми ми ово девојче за жену (1Мојс 34,4). А Јаков чу за то што се десило, и за сад је мирно подносио, очекујући долазак браће њене. Јер беху за овцама. И прећута, каже, Јаков док они не дођу. А кад је Емор дошао Јакову, дођоше и браћа Динина, те чувши шта се десило са сестром њиховом, ожалостише се. Шта значи ожалостише се. Растужише се, показа им се то не само несносним, него и веома тешким, и би им претпоставка жалости. Беше им, каже, веома жалосно што срамоту учини Сихем у Израиљу, легавши са кћерком Јаковљевом (1Мојс 34,7). Видиш ли целомудреност синова? Као највећу увреду су ту ствар рачунали. Виде ли како је Праведник васпитао децу своју за врлину, а како је син Еморов довевши до дела пожуду своју, и оцу и свему граду постао претпоствака погибије? Али најпре да чујемо оно што Емор њима говори, и после тога ћете сазнати лукавство браће Динине, и како су се потрудили осветити се за оно што се десило сестри њиховој. И рече им, каже се, Емор говорећи: Сихем, син мој, изабрао је душом кћер вашу (1Мојс 34,8). Гле како већ наговешатава да ће га сустићи погибија. Изабрао је, каже, душом, (што је) уместо (да каже): душу своју је продао за кћер вашу. Он је говорио обзнањујући жељу сина својега према девојци, а после кратког (времена) познао је да ће то бити претпоставка погибије и њега и свих тамо. Пошто се, каже, тако распалио према девојци: Дајте му је за жену, опријатељите се са нама. Кћери ваше дајте нама, и кћери наше узмите синовима вашим, и настаните се међу нама. И ево: земља пространа је пред вама, станујте и тргујте на њој, и стеците на њој (1Мојс 34,8-10). Гледај оца, колику љубазност према странцима показује због нежне љубави према сину, и како их жели придобити давши им власт нас свом земљом. То (чини) отац, а син, посматрајући бригу очеву о њему, и како је био спреман све чинити да му до дела доведе оно око чега се трудио, придодаје и од себе и каже Јакову и браћи девојчиној: Да нађем милост пред вама, шта год да кажете, даћемо. Увећајте уздарје, и даћу, како ми кажете, и даћете ми девојче ово за жену (1Мојс 34,11-12). Виде ли и оца како због бриге о сину утеху многу чини, и младића, спремног на све да добије девојку?
3. Та погубна страст, наиме, онога којега зароби наговара да све прихвати, све док га не сведе на само дно ада. Гледај: стари Јаков слушајући то ћути, и идући за сопственом кротошћу ништа не говори, него мирно подноси увреду начињену кћери. А синови Јаковљеви, каже, рекоше Сихему и Емору, оцу његовом с преваром; а говораху им јер осквернише сестру њихову (1Мојс 34,13). Обрати пажњу на ово: због телесног уживања једнога сви становници града се подвргавају злима. Јер као што су, кад се разгори пожар, у опасности и они што у близини живе док ватра све пустоши, на исти начин и сада је неуздржање младићево не само оца, него и све становнике града сасвим уништила. И шта (чине) синови Јаковљеви? Са преваром им одговарају. Вредно је то чути, како бисте знали да су се исувише ожалостили због сестре. Рекоше, каже, Симеон и Леви, браћа Динина, а синови Лијини: Нећемо моћи учинити реч ту: дати сестру нашу човеку који није обрезан. Ако, дакле, обрежете тело своје обрезањем нашим, даћемо кћери наше вама, и узећемо кћери ваше, и бићемо као род један (1Мојс 34,14-16). Предлог благолик и примерен, али они им се, каже, обратише са преваром. А ако нећете, каже, то учинити, узевши кћер нашу ‒ отићи ћемо (1Мојс 34,17). То су, дакле, Симеон и Леви предложили настојећи све да их убију. Они пак, гледајући на оно око чега су се трудили и желећи да узму девојку, прихватили су казано и задовољили се предлозима. Допаде се, каже се наиме, реч пред њима[4], и не одоцни младић да изврши речено, јер прилеже кћери Јаковљевој (1Мојс 34,17-18). Сав је, каже, био предат пожуди за девојком. И дошавши, он и отац његов, до врата (града) разговараше са свим становницима, и саветоваху им да прихвате обрезање, по њиховом предлогу, и прихвате саживот са њима (в. 1Мојс 34,20). И они одмах испуњаваху оно што су им Емор и Сихем говорили, и сви истовремено прихватаху знак обрезања на телу. Дознавши за то, Симеон и Леви хитају до дела довести оно што су се већ договорили. И узевши сваки мач свој, уђоше безбедно у град (1Мојс 34,25). Шта значи уђоше у град зезбедно? Премда их је било само двојица, постављали су се наспрам толиког мноштва (људи), сигурност многу им је, међутим, пружало то што су сви они лежали као рањени. А да би нам Божанско Писмо то очитим учинило, каже: И би трећега дана, кад беху у болу[5] (1Мојс 34,25). То је удесило да буду безбедни, и учинило да њих двојица буду јачи од мноштва. И побише, каже, све мушко, (што је) уместо (да каже): све мушкарце што су због обрезања лежали, такорећи, спремни за заклање, и заједно са другима и на младића који је сестру њихову увредио нападоше. И не задовољивши се толиком одмаздом, и овце, каже, њихове и сву марву, и сву децу[6] опленише, и град зајдно са становницима уништише. Виде ли, љубљени, колико зло је прозвела пренагљеност једнога младића? Виде ли колику погибију је донала свим становницима града?
Наставак у штампаном издању.
[1] Наслов беседе на грчком гласи: Ὁμιλία νθ’. Καὶ ἦλθεν Ἰακὼβ εἰς Σαλὴμ πόλιν Σηκίμων, καὶ ἐκτήσατο τὴν μερίδα τοῦ ἀγροῦ παρἀ Ἐμὼρ τοῦ πατρὸς Συχὲμ ἑκατὸν ἀμνῶν, καὶ ἔστησεν ἐκεῖ θυσιαστήριον, καὶ ἐπεκαλέσατο τὸν Θεὸν τοῦ Ἰσραήλ; њен латински наслов је: Homilia 59. Et venit Jacob in Salem civitatem Secimorum, et emit partem agri ab Emor patre Sychem centum agnis: et erexit ibi altare, et invocavit Deum Israel (Gen.33:18-20). Грчки текст: PG 54, 513-520.
[2] Очито да је између претходне и ове Беседе Златоустии држао засебну Беседу у којој је највероватније тумачио Новозаветну причу о тргању класја у суботњи дан (Мт гл 12; Лк гл.6). Нажалост, та беседа није сачувана.
[3] Код Златоустог стоји: τὸν λογισμὸν уместо τὸν λόγον - реч.
[4] Пред Емором и Сихемом.
[5] Мисли се на телесни бол после обрезања.
[6] Златоусти дословно каже: сва тела.