БЕСЕДА НА СВЕТУ ПАСХУ[1]
Свима нам је данас право време узвикнути оно што је блажени Давид казао: Ко ће изрећи силе Господње, учинити да се чују све хвале Његове? (Пс 105,2). Јер гле, стиже нам (дуго) жељени и спаситељни празник – Дан Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, та претпоставка мира, повод измирења, укидање ратова, уништење смрти, пораз ђаволов. Данас се људи измешаше са Анђелима, и они који су телом огрнути надаље заједно са силама бестелесним химне узносе. Данас престаје тиранија ђаволова, данас се окови смрти развезаше, нестаде победа адова; данас је опет право време пророчки онај глас казати: Где ти је, смрти, жалац, где ти је, аде, победа? (Ос 13,14; 1Кор 15,55). Данас је Владика наш Христос бакарна врата сломио (Ис 45,2) и сaмо лице смрти уклонио. И што говорим о лицу? Сaм назив је променио, не говори се, наиме, више смрт, него успење и сан, јер пре Христовога доласка и крсног Домостроја (нашега спасења) и сaмо име смрти је било страшно. Када је први човек настао, уместо велике епитимије, на ово је био осуђен, када је чуо: А у који дан једеш (са дрвета познања добра и зла), смрћу ћеш умрети (1Мојс 2,17). Блажени пак Јов овим именом ју је назвао, говорећи: Смрт, човеку одах (Јов 3,23). И Пророк Давид је говорио: Смрт грешникa је зла (Пс 33,21). И раздвајање душе од тела није се звало само смрт, него и ад. Слушај, наиме, праоца Јакова где говори: Свешћете старост моју са манитошћу у ад (1Мојс 42,38), и Пророка опет: Разјапи ад уста своја (Ис 5,14), и други, опет, Пророк: Избави ме из ада најдоњега (уп. Пс 85,13), и на много места ћеш наћи у Староме (Завету) да се пресељење одавде назива смрт и ад. А када се Христос, Бог наш, жртвовао и када се десило Васкрсење, човекољубиви Бог је саме те називе укинуо и у наш живот увео нови и необичан устав, јер уместо „смрт“, надаље се пресељење одавде назива уснуће и сан. По чему се то види? Слушај самога Христа како говори: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим (Јн 11,11). Јер као што је онога који спава лако разбудити и подићи, тако је заједничкоме Владици свих нас (лако) васкрснути. Па будући да је то што је Он казао било нешто ново и чудно, ни ученици нису схватили то што је говорио све док није снисходећи слабости њиховој исто то казао јасније. И васељенски учитељ, блажени Павле, пишући Солуњанима, вели: Нећу да сте у незнању о уснулима, да не бисте туговали као остали који немају наде (1Сол 4,13). И на другом месту опет: Зар су они који уснуше у Христу погинули (1Кор 15,18), и опет: Ми који живимо, који преостајемо, нећемо претећи уснуле (1Сол 4,15). И на другом месту опет: Јер ако верујемо да Христос умре и васкрсе, тако ће и Бог уснуле повести са Њим (1Сол 4,14).
2. Виде ли како се смрт надаље назива уснуће и сан? И како она која пре тога има страшно лице, сада, после Васкрсења, постаје нешто што је лако презрети? Виде ли блистави победни трофеј Васкрсења? Оно нам је небројена добра донело: њиме је уништена заблуда демонска, због њега се смрти подсмевамо, због њега овај постојећи живот презиремо, због њега тискамо ка жељи за будућим (добрима), посредством њега, у тело оденути, немамо ништа мање но (бића) бестелесна – ако хоћемо. Данас настадоше блиставе наше награде победне, данас нам Владика наш[2], подигавши победни трофеј и уништивши тиранију ђавола, дарова пут ка спасењу кроз Васкрсење. Сви, дакле, да се радујемо, поскакујемо и веселимо. Јер ако и јесте Владиканаш победио и победни трофеј поставио, радост и весеље је свеопште. Јер Он је све учинио због нашега спасења, и преко оних ствари којима нас је ђаво савладао, преко истих је Христос њега савладао. Исто је оружје узео и њиме га надјачао, а слушај и како. Девица, дрво и смрт постали су символи нашег пораза. Јер Ева беше девица, још не беше мужа познала кад је на лукавство (ђаволово) насела, дрво (познања добра и зла) беше дрво, смрт беше казна Адаму. Виде ли како су нам девица, дрво и смрт постали символи пораза? Гледај, дакле, и како су исте те ствари опет узроци победе постале. Уместо Еве – Марија, уместо дрвета познања добра и зла – дрво Крста, уместо смрти Адамове – смрт Владичанска[3]. Виде ли да посредством истих оних ствари којима је победио, посредством истих ђаво би савладан? Посредством дрвета (познања добра и зла) ђаво је надјачао Адама, а посредством (дрвета) Крста Христос је оборио ђавола. Оно дрво је (људе) у ад послало, а ово – дрво Крста – и оне који су у ад отишли опет назад позива, оно дрво је натерало савладанога да се као заробљеник и го – покрије, а ово је победника, голога прикованог (на Крст) свима на висини (Крста) показало. Она смрт је (све) људе после ње осудила, а ова је и оне пре ње уистину васкрсла. Ко ће изрећи силе Господње, учинити да се чују све хвале Његове? Смрћу бесмртни постадосмо, вером васкрснусмо, поразом се победницима показасмо.
Наставак у штампаном издању.
[1] Наслов Беседе на грчком гласи: Εἰς τὸ ἅγιον Πάσχα λόγος. Њен латински назив је: In sanctum Pascha concio. Грчки тест у PG 52, 765-772.
[2] Исус Христос.
[3] Тј. Христова.