На разрешење Хананејке

БЕСЕДА ЈЕДАНАЕСТА

На разрешење Хананејке, казано по повратку из изгнанства[1]

Многа је бура, но не засмета усрђу оних што дођоше; многа су искушења, но жељу вашу не умањише. Црква не престаје да ратује и побеђује, да трпи нападе и надвладава. И колико више други нападају (на њу), толико више она узраста, таласи се разливају, а стена стоји непомична. Дању поука, ноћу свеноћна бдења. Дан се са ноћи надмеће, тамо сабрања, овде сабрања. Ноћ од трга Цркву прави, а усрђе – од огња жешће. Не треба вам наговор, а усрђе показујете. Ко се не би запањио? Ко се не би зачудио? Не само да присутни не изостадоше, него дођоше и они што нису (досад били) присутни. Таква је, наиме, корист од искушењa, јер као што киша кад пада на земљу буди семена, тако и искушење, кад улази у душу буди (у њој) усрђе. Реч је Божија: непомична је Црква и врата пакла неће је надвладати (Мт 16,18). Који са њом ратује, себе сатире, а Цркву снажнијом показује, који са њом ратује снагу себи умањује, а нама припрема блиставији трофеј победни. Јов је био и пре добар, али после (искушења) јави се бољим. Не беше када му тело беше неозлеђено тако добар, као што беше добар кад се овенча сукрвицом из рана. Ако имаш душу спремну, никад се не уплаши од искушења. Мука не шкоди, него изграђује трпљење. Јер као што пећ не шкоди злату, тако ни мука не квари храброга. Шта пећ чини злату? Чини га чистим. Шта мука производи код онога који је трпи? Трпљење. Спрема га да буде узвишенији, лакомисленост (код њега) сасеца, своди душу (у себе), разум му чини целомудренијим. Наведоше искушење како би погубили овце, а зби се супротно, јер је оно пастира довело. У каквом стању су наше прилике? На доброме гласу. У каквом су њихове? У сраму. Где су њихове? Ни не јављају се. Тргом пролазим, и никога не видим. Лишће то беше, и кад ветар поче да дува – отпаде; плева то беше и развеја се, показа се жито зрело; олово беше, и истопи се, а злато остаде чисто. Ко их гони? Нико! Но савест за непријатеља имају, ону што живи у истом дому са грехом. Знају шта су учинили. Будући да је и Каин хтео убити брата својега, али док је хтео заклати, (у њему) је цветала жеља, а кад грех би учињен, он је сву икумену обилазио стењући и дрхтећи (в. 1Мојс 4,14). А ови, ако и не убише у самом искуству, ипак заклаше намером (својом). Заклање је наступило, колико је до неваљалства њиховога, а живот би сачуван због човекољубља Божијега. Ово говорим спремајући усрђе ваше, да се никада не уплашите искушења. Камен си? Не плаши се таласа, јер: на том камену сазидаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати (Мт 16,18). Непријатељи – некад споља, некад унутра, али лађу нико не потопи.

2. Но, да не бисмо све време утрошили на пребацивања њима, препустивши их страху савести и пустивши тога џелата да мучи душу њихову и рачун (њихов) жељa неумесних, пустивши их да буду избеглице и док их нико не гони, оставивши их да буду без части и док нико не ратује са њима, ми ћемо поставити уобичајену трпезу. Јер није праведно време утрошити на осуде непријатељa и не обраћати пажњу на чеда што их глад мучи. Дакле, јуче нам Павле постави трпезу, а данас Матеј; јуче израђивач шатора, данас цариник; јуче хулитељ, данас грабљивац; јуче гонитељ, данас похлепник. Хулитељ, међутим, не остаде хулитељ, него Апостол постаде; грабљивац не остаде грабљивац, него Еванђелиста постаде. Говорим и претходно неваљалство, и потоњу врлину, е да научиш колика је корист од покајања,__ да никада не паднеш у очај у погледу спасења. Учитељи наши претходно су грехом светлели, али касније заблисташе праведношћу; цариник и хулитељ, врхунци неваљалства. Јер шта је цариник? Озакоњена отимачина, сила што слободно говори, неправда што закон за адвоката има, од разбојникa је цариник гори. Шта је цариник? Сила што се иза закона заклања, што као лекара џелата нуди. Схватисте ли то што казах? Закони су лекари, а онда и џелати постају, јер не лече пришт, него га увећавају. Шта је цариник? Бестидан грех, отимање без икаква повода, разбојништво најтеже. Разбојник се стиди док краде, а овај сасвим слободно отима. Овај цариник, међутим, одједном Еванђелиста постаде. Како и којим начином? Одлазећи, каже, Исус виде Матеја где седи на царини, те му говори: Хајде за мном (Мт 9,9). О, силе речи! Уђе удица, и заробљеника учини војником, од блата злато начини; уђе удица: и одмах уставши отиде за њим (Мт 9,9). Беше у дубини неваљалства, а попе се до врхунца врлине. Нико, дакле, мили моји, да не очајава у погледу спасења. Неваљалство није ствар природе, почаствовани смо слободним избором воље и слободом. Цариник си? Бићеш у стању еванђелиста постати. Хулитељ си? Бићеш у стању апостол постати. Разбојник си? Бићеш у стању рај отети. Маг си? Бићеш у стању Господару се поколонити. Не постоји неваљалство које покајање не разрешава. Због тога је Христос себи изабрао врхунце неваљалства, да нико не би пред крај (живота) могао да врда.

3. И немој ми говорити: „Погубих себе, шта даље?“ Немој ми говити: „Сагреших, шта ћу чинити?“ Лекара имаш који је изнад греха; Лекара имаш који природу болести побеђује; Лекара имаш који мигом (својим) негује; Лекара имаш који вољом исправља, који и може и хоће. Тебе је небитујећега у (битовање) увео, много пре ће бити у стању тебе битујућега и развраћенога исправити. Ниси ли чуо како је на почетку прах земаљски узео и човека уобличио? Како је од земље плот начинио? Како нерве? Како кости? Како кожу? Како жиле? Како нос? Како очи? Како трепа-вице? Како обрве? Како језик? Како прса? Како руке? Како ноге? Како све друго? Земља беше подлежеће, једно суштаство; придође умење, и шаролико стварање произведе. Не можеш казати начин на који си створен? Исто тако не можеш казати ни начин на који се чисте сагрешења. Јер ако ватра, кад падне у трње, њега уништава, много пре хтење Божије уништава и из корена чупа прегрешења наша, и грешника спрема да буде налик ономе што није сагрешио. Не истражуј начин, не распитуј се радознало о томе што се збива, него веруј чуду. Начиних грехе, говориш, многе и велике. А ко је безгрешан? Али ја сам, кажеш, тешке и велике, изнад свакога човека. Довољна ти је и та жртва. Говори ти безакоња своја први, да се оправдаш (Ис 43,26). Познај да си сагрешио и то ће ти бити почетак исправљања. Тугуј, сетан буди, сузе излиј. Зар је блудница друго што излила? Ништа друго, до сузе и покајање, узела је покајање за руководитеља и приступила Извору.

Наставак у штампаном издању

 

[1] Наслов Беседе на грчком гласи: Ὁμιλία εἰς τὴν ἐπίλυσιν τῆς Χαναναίας. Ἐῤῥήθη δὲ μετὰ τὸ ὑποστρέψαι αὐτὸν ἐκ τῆς ἐξορίας. Њен латински наслов је: In dimissionem Chananaeae. Habita autem est post ejus reditum ab exilio, или скраћено: De Chananaea [Dub.]. Грчки текст PG 52, 449-460.