О миру, беседа Севиријана Гавалског

БЕСЕДА ШЕСТА

О миру, беседа Севиријана Гавалског, када га је примио блажени Јован, Епископ Константинопољски[1]

На Рођењу Господа и Спаса нашега и у телесном Његовом доласку, анђели небески сабравши хор пастирима су благу вест јављали говорећи: Јављамо вам данас радост велику, која ће бити свему народу (Лк 2,10). Од самих, дакле, светих анђела зајмећи глас наш, јављамо вам данас радост велику. Данас је, наиме, Црква у миру, а јеретици у гневу; лађе Цркве данас су у пристаништу, а бес јеретикa је таласима бацан; данас су пастири Цркве на сигурном, а јеретици у пометњи; данас су овце Господње на безбедном, а вукови бесне; данас је виноград Господњи у обиљу, а делатници неблагочестија у изнудици; данас је народ Господњи у ликовању, а непријатељи понижени; данас је Христос у радости, а ђаво у жалости; данас се анђели веселе, а ђаво тугује. И треба ли (уопште) много говорити? Данас је Христос, који је цар мира, са својим миром наступивши, у бекство нагнао сваки раздор, свађе протерао, неслогу развејао. И као што сјај сунчев осветљава небо, тако је Цркву озарила светлост мира. О, како је пожељно име мира, како је то трајан темељ вере хришћанске и жртвеника Господњег оклоп небески. И шта још можемо казати о миру? Мир је име самога Христа, као што и Апостол каже: Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно (Еф 2,14), (сјединивши) оно што је, не вером, него завишћу ђаволском раздвојено. И заиста, као што се кад цар улази (у град) улице перу и сав град кити цвећем и украсима, да се ништа не покаже недостојно појаве цареве, тако и сада кад долази Христос, цар мира, све што је тужно нека буде склоњено далеко, кад заблиста истина, нека побегне лаж, нека бежи неслога, кад наступа слога. И као што неретко можемо видети да тамо где (живописци) сликају (два) цара или брата, како би код обојице приказали одсуство непријатељства (међу њима), уметник иза обојице поставља сагласје, обично у виду жене која их обојицу обухвата својим рукама, показујући тако да су они код којих се види да су раздвојени телом, мислима и вољом сједињени; управо тако сада мир Божији, ставши у средину и обојицу нас узевши у крило, састављањем руку учи нас саставити раздвојена тела у једну душу. У чему се, без икакве сумње, испуњава реч пророчка која каже: и биће савет мира између обојице (Зах 6,13). И заиста, јуче је заједнички отац наш еванђелском беседом најавио мир, данас уистину речи наше миром утврђујемо. Јуче нас је раширених руку у беседи мира дочекао, а ми данас са смекшаним срцем и раширених руку ка Господу идемо са даровима мира. Ратови су престали, лепота мира влада. У жалости је сада ђаво, у нарицањима све чете демонске; сад је радост на небесима и ликовање међу анђелима, којима је мир посебно близак. Томе делу се, наиме, диве силе небеске које уз себе увек има Источник њихов, из којега се и земна њива наша кап по кап кваси. И зато, иако је мир на земљи, на небо се блистање његове хвале прелива, анђели небески га хвале и говоре: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2,14). Видиш ли да све небеско и земно узајамно размењује дарове мира? Анђели небески обећавају мир земљи, свети на земљи у глас хвале Христа на небесима, који је мир наш, и тајинственим хоровима кличу: Осана во вишњих (Мт 21,9). Да и ми, дакле, кажемо: Осана во вишњих Богу који је ђавола унизио а Христа својега узвисио. Слава на висини Богу који је раздор прогнао а мир утврдио. Говорим вам, ипак, и о умењу ђаволовом, чије лукавство ни вама није непознато. Видео је сатана чврстину вере, постојаност вашу у благочестију догматa, видео је обиље добрих плодова код вас, а све то га до лудила доводи, пламти бесним гневом, да поквари пријатељство, искорени љубав и уништи мир. Но мир Господњи вазда да буде са нама у Христу Исусу, Господу нашему, са Којим нека је Богу Оцу и Светоме Духу слава у векове векова. Амин.

 

[1] Беседа је сачувана само у латинском преводу под следећим насловом: Sermo ipsius Severiani de pace, cum susceptus esset a beato Joanne, episcopo Constantinopolitano Текст PG 52 431-436. Одржана је дан након претходне Беседе Св. Јована Златоустог.